Otadžbina

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

599

одатле заузела повољне иоложаје пре. него што бп се Русија могла п приближити Балкану. 17 -ог Јуна беше конФеренцнја свију пуномоћника о граници Србије и Црне Горе. Први пуномоћник Француске и први пуномоћник Италије беху пре те конФеренције обећали г. Ристићу своју потпору. Пуномоћнпк Турске противио се за Врању. 18 -ог Јуна телеграФише г. Јевр. Грујић Књазу. да је од г. Ристића добио овакву депешу: аКонгрес решио признати независност Србије, ако она изјави готовост да проглоси потпуну једнакост свију вера, дакле да дигне ограничење за Јевреје. Мо^е је мњење да треба дати ту изјаву, ако Књаз одобри и влада пристане. Пптање о границама пред комисијом. Противности су јаке. С Аустријанцима уш.т смо у иреговоре , јер их не можемо избећи » На то Књаз одмах одговара из Ниша ^епешом г. Јеврему Грујићу : «Молим вас да г. Ристићу доставите као мој одговор на његову данашњу депешу ово што следујо: Што се мене тиче , мислим да је изван сваке дискусије, да изјавимо готовост прогласити потпуну једнакост вера, и ја одобравам да можете ту изјаву учинити. Књаз Милан. -— Надам се да је влада сагласна, кад је то услов за независност? . » Та већ влада је сагласна. али ни тако иросту ствар она није хтела јасно да искаже, него ев овако (депеша г. Грујића г. Ристићу од 19 ог Јуна): иСагласно са вашим иредлогом. и Књажевим одобрењем, влада пристаје да иосле проглашења независности, ариведе, уставним и законским, путем проглашење потнуне једнакости свију вера : дакле и укпнуће уставног ограничења о Јеврејима , и њихово изравнање у праву са Србима" Ја мпслим да се г. Грујић бојао, да није свој пристанак довољно заклаузирао. А.ш г. Ристпћу у томе тре39 '