Otadžbina

СРБИЈА. НА БЕРЈИНСКОМ КОНГРЕСУ

601

■све остале силе уз нас. то је ваљда довољно да решење ^уде у нашу корист. Једина је незгода што се Русија одваја од нас, алн бојим се, да желећи да номогнем. не укварим и код Русије и код осталих сила, које би у томе виделе, да ми очекујемо све једино од милости Русије. 8ар1еп!1 ва^. За то г. Ристић, јављајући 21-ог Јуна да је примио ту Књажеву депешу, не дира више у то, него јавља да су данас изгледи бољи и да се ствар сутра решава. 22-ог Јуна крепуо се Књаз т Ниша у Крагујевац на скупштину. У Параћину је добио депешу г. Ристића иослату из Берлина 21-ог Јуна у вече. У тој депеши јавља, да је истога дана телеграФисао влади текст конвенције с Аустроугарском. Г. Ристић моли Његову Светлост да енсистира да се та конвелција прими потпуно, јер су измене немогућне. Уједно моли за што скорији одговор. И одиста, 22-ог Јуна из јутра, влада је у Крагујевцу примила од г. Ристића три грдно велике шиФроване депеше, у којима је стајало од прилике ово : Преговоре са Аустријом свели смо на сљедујуће. као последње и непроменљиве услове за њену, по нас пресудну, потпору на конгресу. После увода: 1. Аустроугарска обвезује се за три године везати своју железницу са српском у Београду. Србија се обвезује начинити, везати и експлоатисати, сходно решењу конгреса, пројектоване железнице, које иду њеној старој граници Алексинац, за везу^с једне стране са железницом од Белове, а с друге од Солуна-Митровице. У исто време обвезује се начинити и експлоатисати савезну линију између Београда и Ниша. Разне ове линије имају се свршити за три године' 2. Обадве ће владе радити сагласно да осигурају истовремено извршење и свезу одговарајућих савезннх линија Бугарске и Турске.