Otadžbina

600 СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕОУ. нутку ннје било до вечних клаузула његових другова, јер је он морао 20-ог Јуна да телеграФише Књазу овако. круинествари: «По мњењу конгреске вице-комисије,Врања има остати нама , тако , да седо Кончул буде наше, а Лужан турско. За Трн и Пирот ммамо све гласове осем рускога. Руски иуномоћник иредлаже да се одложи решење, иа да се иошље евроис ка к омисија, али не да Саслуша народ, већ да сама констатује стање ствари. Очевидно он избегава решење, видећи да ће изгубити ствар. «Не остаје друго — вели г. Ристић у тој својој денеши Кн.азу — него да Ваша Светлост телеграФира, макар и отворено, Цару Руском. да нрепоручи пуномоћницима руским, да нам олакшају уређење источних граница са пределом пиротским и трнским , за које смо срећни имати све друге гласове, и чији житељи желе бити са Србијом . и као Срби , и као сведоци наше за њих проливене крви.» После по сахата примио је Књаз још једну деиешу, и то из Аранђеловца, (министри беху пошли најкраћим путем у Крагујевац на Скупштину) , у којој му се саопштава друга једна депеша Ристићева од истога дана, у којој се вели , да преговори с Аустроугарском теку ирилично иовољно. Једнна је обвеза од значаја: начинити железницу за три године. Место уступања експлоатације ма којој кумианији, усваја се њена једнообразност за Аустроугарску, Бугарску, Србију и Турску. Врло је карактеристичан одговор Књаза Милана г. Ристићу, на његов очајни предлог поновног обраћања Русима. У својој депеши од ^О-ог Јуна у вече, Књаз, између осталог вели: Да није скупштине, могао бих отићи у Београд, и оданде, преко г. Персијанија телеграФисати Цару. Одавде могућно само отворено, а ово мислим да нпје корисно. Рад конгреса је тајна, и ја не смем обелоданити мњења пуномоћника ове или оне силе. Ја не могу ни Себе ни земљу излагатн отвореном неповољном одговору Царевом, и то баш у очи скунштине. Кад су