Otadžbina

612

важност жепа у пашој народној прнвредн

шав за постељу н т. д. Нека би на подмнрење ове потребе отишло на годину на сваку нородицу по 10 метара. То би изнело око 4 1 /, мил. метара. Ако ми је овај рачун исправан, онда би Србија требала на годину око 35,000.000 метара платна. Нека би се средња цена тога платна узела по 0"40 п. д„ од метра, па би сума новаца, коју преставља утрошено платно изнела око 14,000.000 динара; а то је скоро 1:3 нашег државног буџета; близу '/ 2 наших продуката што извозимо на страну. Па који је међу нама, становницнма Орбије онај. који зарађује своме народу ову огромну суму? Да нису то домаће ткачке радње? Ја велим да нису. Ми свп знамо, да пријавне листе за распоред непосредног пореза потврђују. да су ткачи у нас људи пре сиротног него имућног стања. Када би иак њих 120 ткача, израђивали ону количину нлатна, коју напред споменусмо, били би најимућнији људи у нашој отаџбини. Да се нешто са стране не увози потребна количина платна? Да то није случај, има два доказа. Први је, што нема више него 6 радња платнарских а 5 с готовим рубљем у целој нашој краљевини, и друго, што се не увезе на годину у Србију више платна него 404.482 кила у вредности 1,306.640 дин. Па када нису ни домаћи ткачи ни трговци којн подмирују нашу потребу у платну, да који је? То је жена. Заслуга је наших жена што се Србија еманципише у једној тако важној намирници, као што је платно. Ту заслугу подједнако деле оне жене, које платно тку са онима које га троше. Јер да нема домаће нлатно проходње, не би било ни његове производње, по општпм законима народне привреде, Узмимо још који иример. Узмимо н. пр. чарапе. Нема живе душе у нашој земљи, која не би требала бар по 4 пара чарапа на годину; а то значи да Орбија цма потребу за 8,000.000 чарапа на годину. Како би сваки пар чарапа коштао једно на двјго по 0.60 п. д., излази, да вредност утошених чарапа на годину у нас износи 8,000.000 динара. Када се узме у рач>н, да вредност увезених са стране чараиа не преставља већу циФру од 27.304 динара, онда нам се ствара слика која нам казује, да паше женскиње намирује још једну привредну потребу, на чему теку народној иривредној снази знатну суму. Код чарапа је чист приход за народну привреду већи него код платна. Јер, сировине за чарапе имамо доста и у земљи; а то је вуна; докле сировину за илатно, памук, морамо добављати са стране. Статистика доказује и ово. Памука увозимо на годину 1,004.277 килограма, у вредности 2,788.340 динара, а вуне и вунице не увозимо ншде него 57.996 вила, у вредностц 292.576 дин.