Otadžbina

валшост жена у нашој народпој нрнвреди

613

У списку занатлија наших видцмо 376 кројача. Од овог броја раде женске хаљине њих 40; а мушке п.их 336! Шта значе ове цнфре ? Оне могу значити само двоје. Или наше женскиње махом само шије своје рухо или се мање одева страном ношњом но домаћом. Било једио или друго, свакако је за наше женскиње нохвално. а за народну нривреду наше домовине утешно. Ова два три примера, што их наведох, доказују очпгледно, да наше жене не само хоће радо да стоЈе па бранику интереса свога народа, него да су н вешти борди на пољу народне ирпвреде. Само их треба спремати за ту борбу. Наша жена снремала се до сада да зна ткати, плести п шити, и она је па пољу тих заната осветлала себи образ, а народу сачувала један знатан део његове тековине. Ако будемо спремали наше ћерке тако да и на другим пољима народне привреде могиу стати упоредо с мужевима на бранпк иривредних интереса свога народа, онда ћемо мирне душе моћи прихватити борбу, у ко.ју нас сада већ увлаче надмоћнији противници са заиада. Када би н. нр. научили наше жене рациоиалиом живинарству, оне би на том пољу народне привреде зарађивале отаџбини својој бар исто толико, колико јој привређују плетењем чарапа. Као доказ за ову поставку нека нам послужи суседна Мађарска. Она је до душе 7—8 пута Јаче пасељепа него Орбија, узимље на годину од других народа ио 30 милијуна динара ! 1887) само за кокошија јаја. Нека би Србија, по сразмерн свога насељења, узимала 7 део, од оног што Мађарска прима, па бн требала и могла производњом ЈаЈа да привредн око 4 милиона динара на годину. И ако 6и било вредно да се овом граном народне прпвреде занимају п мушки, опет ће она у рукама вештих жена куд и камо боље папредовати Производњом лана, прерађивањем вуне, млекарством и многим другим привредним пословнма, занима се п сада у нас скоро само женскиње. Опо ради те послове несиремно, па опет зато привређује своме народу све што он има одо тих грана своје привреде. Када би се још мало боље усавршила у обављању тих послова корист од женске руке, но привреду па н по благостање народње, била би куд п камо већа него што је сада. У нама се од скора јавпла жеља, да се одевамо домаћим рукотворинама. Ту је жељу онет покренула жена. Женском друштву припада заслуга, што је почело са покушајем, да износи у трговини дивне рукотворине вредних женских руку. Данас ће се наћи мало кућа у Србији, где не би било у собњем намештају, по нешто од тих рукотворина. отаџбина н.к 1х )у св. 90. 40