Otadžbina

49'

важност жена у нашој народној привреди

100,000.000. Узните да је тај капитал народњи искључно у жениним рукама. А тај капатал преставља велики део народње привредне снаге. Што се тај капитал одржава, заслуга је женина. Да није ње, он 6и пропадао. На место пропалог дела од тог капитала, морао • би се наћи нов капитал, којим би се заменило оно што је упропашћено. Тај нов капитал изузео би се од других намирница; од намирница које би служиле за унапређење које гране народног газдинства. И на тај начин би многа важна привредна грана трпела и претрнела штете, па можда и пораза, да се жена не брине о домаћем газдинству, којом бригом она ослобођава неколико милијуна годишње, да се употребе на развијање и унапређење онога у народној привреди, што напретка и развитка треба. Пођимо још један корак даље, па ће нам слика, коју цртамо, бити још јаснија. Народна производна снага развија се само тамо, где се производи, створени том снагом, троше. Има свега дзе чињенице, које с коришћу врше тај привредни задатак. Једна одо тах чињеница је извозиа трговина а друга је кућа, породица. Ма да су обе ове чињенице важне, олет ми изгледа да је она друга важнија, Јер докле наши производи за спољну трговину престављају једва 38у 2 милиона динара годишње, дотле је потрошња за унутрашње намирнице дупло већа. Да видимо шта бројеви казују. Допустиће ми се да за потпуно издржавање сваке живе душе у нашој отаџбини треба 15 пара на дан. Ако је то истина, (треба народу у Србији за годишње издржање 108,000.000 динара. Одо тих 108,000,000 динара увози сада са стране намирница за 43,000.000. Домаћих производа иотроши се дакле у Србији на годину преко 60,000.000 динара. Па који управља нотрошњом тих огромних су.ма? Да је то жена — то су доказали давно ауторптети у народној привредн. Рећи ће ми можда неко: лако је, жени потрошити, него деде нека произведе. Овакву примедбу могао би учинити само онај, који не зна, да је потрошња у народној привреди исто тако важна околност за производну снагу народну, као што је и производња. Шта више, паметна потрошња, то је битни услов за развијање привредне моћи. А да .1н бн човек који је и позван и кадар да се бави производњом, био способан, као жена, да управља потрошњом ? Ја не бих желео да на мсне падне коцка, да окушам ту страну своје снаге и своје уметности. Мени се чини, да би ме савладале за врло кратко време оне невндљиве силе, против којих се жена тако јуначки н успешно бори иглом, метлом, и крпом у руци. Сем тога ако •би човек узео на се ону улогу, коју жена тако дивно врши, то би