Otadžbina

616

ВАЖНОСТ ЖЕНА У НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ

било на уштрб његовог правог задатка у привредно.м животу народњем. Патила бн производна страна његова. Сада сам, надам се, одговорио и на онај могући али неосновани прекор : за што жена не производи ? Ако сам умео да изнесем у овом кратком нацрту бар приближну вредност, коју има жена у народној прнвредп, у опште, а посебпце у нашем народњем газдинству, онда ће се, надам се, дозволити, да се без ње не може успешно војевати противу туђинске прпвредне поплаве. Сва удружења која су до сад стварана, у тој цељн, нису имала успеха. Неће га имати ни оиа , која се буду од сад стварала, ако у њихов састав не уђу и жене. Не велим овим , да треба у мугака удружења бирати и женске за чланове. Више полажем вредност на то, да поред удружења мушкараца за привредне послове, стварамо и удружења женских, које би допуњавале радњу мушких удружења. Нека би се мушка удружења старала за производљу домаћих намирница, а женска за њихову потрошњу. На тај начин би свако од њих вршило свој привредни позив у границама свог природног и привредног круга. А да би наша жена могла с већим успехом да дејствује у овоме своме положају, треба је за то спремиги. Да би видели шта јој за ту спрему недостаје, морамо се један час зауставити на стању у коме се сада налази наше женскиње. Разуме се по себи да се овом приликом, морамо ограничити да посматрамо само једну страпу нашега женског друштва, и то страну привредну. И ако привредна улога женскиња иочиње тек по њиховој удадби, опет се морамо обазрети и на стање, које претходи том најважннјем чину у животу женскиња. То је стање девојаштва, Шта је управо девојка? Је л' те, чудновато питање ? Па ипак тешко је наћн одговора на то питање, који би задовољио и истину и осетљивост оних којих се тиче. Поезија не може да нађе довољно гипких и слатких речи ни у једном језику под небом, којима би изрекла како њена машта преставља девојку. Ни ружа не мирише тако, ни јабука није румена као девојка. Очи у девојке изгледају поети као звезде , као алем-камен. Зуби њенп су два нпза »бисера" ; коса у девојке «прамен ноћи црне а , ако је црномањаста, а ако је плава као „сунчеви одсјајци«. И пошто је свако живо створење, што се зове човек, бар у некој , ма н најмањој мери , поетским дахом задахнут, то се свакоме човеку заиста и чини , да су поете имали нраво, када