Otadžbina

624 ПАЈИ БУЈИ Нашто то лицемерство ? То му је истина био адруг" каква луда реч! — али пакосник, подмитљиво перо. Па опет, он није имао за шта да се тужи на овог несрећника. На против. Без икаква лична интереса, из просте наклоности, овај је новинар показивао црема њему увек неку симпатију, због које је он црвенио ; хвалио га је мудро. па чак и топло бранио у рђавим данима. Били су, ако не пријатељи, а оно бар другови: руковали су се, кад би се случајно срели на улици. или код какве «Ргегшеге.» Но ! ићи ће на пратњу, дуговао је покојнику ову учтивост. И тога мутног и кишовитог новембарског јутра, он се рано обријао и обукао. доручковао је на брзу руку -— јаја нису била свежа — узео кола, која су ударала на мокро псето, и дошао у цркву већ доцкан, кад се опело готово свршило. — Мирно ! Пред прси ! И застрт добош стаде ударати. — Војници?.., Ах ! да, истина је. на мртвачком одру лежи крст почасне легије. Покојник, кога су сарањивали, стекао га је некад у блату неке политичке интриге, у коју су биле помешане и жене. И песник, који се клања, док се сандук диже, стиди се своје црвене траке. Али кад је већ ту, ићи ће до краја. Дође опраштање грехова. Он стане у ред, шкропи се водицом, попне се у кола; и снровод се крене к предграђу, праћен ситном и хладном кишом. За тим, на гробљу, стара и жалосна комедија : ту су људи, који су се целим путем смејали неком скандалу. што се јуче догодио. који граде лнце достојанствено и тужно. и ређају се око отворене раке; ту је смешан беседник, који лаже као зубни лекар, говорећи о покојнику, у нади да се о њему говори; а у углу доказ красна живота покојниковог, његова метреса. стара блудница, чија туга личи на машкаре, а сузе јој перу са лица белило.