Otadžbina

630 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД же. Па и ако не влада баш он, а оно његова својта. Све изгледа да се овде увлачи неки ирст слободин." И поред свега тога што је питање, којим се наш писац бави, старо као и наука, или можда још и старије; и поред свега тога што је при његовом решавању по уверењу пишчевом Платон »дигао главу,« Аристотело „отворио четворе очи% Лајбниц »се испрсио дипломатски«, Кант »пружио прст, к Шелинг „се обзирао," Хегел „само жмиркао. ® Кузен „намешта наочаре с једним стаклом,« Вајлер „усклицао,'' Хубер „завиривао," Дробиш „рачунао,« Вундт «испитивао, к Хобе »се помаљао из прикрајка," Опиноза <( се смешио,® Шопенхауер »питао," Ла Метри „мрмљао кроззубе," Бихнер се »разметао,« Естерд »са севера узвикивао,« Модслеј „тражио," Спенсер »умовао,« Хјум „климао главом,« Локе «се мешкољио, 8 Миљ „само гледао свој посао са слободом," Јегер »се предомишљао," Кетле »метао прст на чело.« а Бен „окретао леђа спору 8 ; уз то су ту и други сведоци, једни с чибуцима, а други с кадионицама. И »они чекају да се ггризову, да и они са своје стране кажу прави суд. Но ми ћемо их повести за собом да нама врше другу службу. да нам пуне чибук и да нам служе ватру. Зар не видите како је то ,тЈи?." ! Али и иоред свих досадашњих напора око решења тога тако замашног питања, по мишљењу нашег писца сиор између воље и слободе «м ије ни био ира ви саор, но оговарање са улице". — По њему „воља и слобода са свим личе на домаћина и домаћицу у једној газдинској кући. Воља је домаћица, и она је господар у кући. Слобода је домаћин. и она је господар пред светом®. Штета доиста, што наш писац није дошао на свет пре Адама или бар пре Буде, те би тако уштедио роду људском или бар његовим научним представницима толике труде око решења овог питања, које сад изгледа тако ништаво. Наш се писац просто игра с њим као и са сваком другом играчком. Његов иоетски полет не пропушта ни једне прилике, у којој се може ноказати. Ево слушајте га. »Рецимо ви, који сада читате, вели он, неко сте лице витешкога духа. Вп имате и неку другу особу, за коју се привезала ваша воља и коју од све душе волите. Та особа опази у другога једну тако лепу и драгоцену ствар, да видите како пребледи и порумени и срце јој осТане на оној ствари. Она то гледа да сакрије, но не иде јој за руком. Јер она је то жудела од детињства. У брзо ви случајем наиђете на таку исту и лепшу ствар, која је на продају. Ви осетите како се у вама буди мисао: Како бих ја учинио велико задовољство оној особи коју волим, кад бих јој набавио ову ствар. Разберете за цену. Аја! Премаша ваше рачуне. Кренете се невољн. Дођете кући. Чека вас препоручено пи-