Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

141

2. Присвајање мора бити извршено ради постизавања некег себичног циљ а нир, да се присвојено дете употреби на просјачење; На какве себичне циљеве нрисвајач мисли да употреби присвојено, лице, то је све једно, само се не сме присвајање учинити у циљу, да се са присвојеним лицем венча или да са њим жквн у блуду, јер то је друго кривично дело. Присвајање се може вршити са пристанком и без пристанка присвојеног лпца. Ако једело извршено без пристанка,, онда се претпоставља, да је за извршење дела употребљена или превара „или сила." 3. Пристанак присвојеног лица овде не мења кривично дело, јер се ово дело може да врши само према малолетнима. Присвајање, ако је учињено са нристанком присвојеног лица, мора бцти извршено противу воље и без знања родитеља, тутора или у опште оних лица, којима по закону припада власт над недорас.шм. лицем. Ово се кривично дело сматра као свршено, чим је нрисвојено лице дошло под власт присвајача, без обзира да ли је присвајач; постигао свој крајњи циљ. Величина казне треба да зависи поглавито од дужине времена, које је присвојено лице пробавило под влашћу присвајача, за тим. од већих или мањих невоља, које је присвојено лице претрпело. Наш законодавац у § 187. кри. з. спомиње као крајњи циљ присвајача поред осталога и употреб^ па пеморалне циљеве. Под тим : неморалним делима не може се разумети и присвајање женских. лица у циљу блудног живота Јер ако је при овом делу био тај циљ, онда оно спада под одредбу Ц 188, или 189. а по околностима и. 191. тач. 3. или 201. или 202 крив. закона.'| I 22. Отмица женокива. Ово кривично дело постоји онда, када се женскиње противправно, дакле силом или преваром или без пристанка његовог и оних лица, под чијом влашћу оно стоји, одведе у намерн, да се ко са њим венча, или да са њом живи у блуду. Оно се може извршити само према женскињу, јер само њега узима закон у заштиту у погледу удаје или обљубе, а не и мушкарце. Учинилац овог кривичног дела не мора бити увек мушко. лице, но може битн и женско, ако је отмицу извршило у намери, да отету женску преда некоме ради венчања или на блудни живот. Има правника који тврде, да женскиње не може бити учинилац овог кривпчног дела, јер опо може да дејствује само као пома') Види моју расправу »који још иарагра« треба да постоји у нашем кри._ лвчном закоиу? 1 штампану у »Браничу* на страни 606. од 1888. године