Otadžbina

640

КЊИЈКВВНИ Г1РЕГЛЕД

они, који их благовремено не плате, и шта вам ја још знам. И нисац овога пројекта хтео би да има савез балканских народа но с пскључењем Турске, узимајући при том у савез Албанију, чији би месни скупови имали да се држе у Скадру. Неполитика с које стране хоћете. Таман ће турска дозволитп, да се у Скадру држе јавни зборовп аа савез балканских народа, нарочпто кад је овај (ма и прећутној управљен против њеног опстанка. Па онда зар писац за Албанезе не нађе другог зборног места но проглашује њиховим средиштем престоницу старих Балшића ?

Узев скупа, сви истакнути радови: и г. Чумићев и Бдпнов'), и г. Веселиновићев и г. Драгашевићев, као и последњи безименог писца, имају, па ма полазили е које тачке гледишта, ту добру страну, што се занимају питањем, које је за Србију и за цело Српство данас најважније и од најпретежнијег значаја, н што. ако ништа друго. а оно бар самом својом појавом навикавају и уче нашу интелигенцију да се њиме мало више бави, да о њему што више размишља, па шат дође тренутак, да ће и она у целини пренути, да на њему озбиљно и са свом преданошћу ради. А ровито стање на Балканском полуострву неће се рашчистити нн консолидоватп ни пројектима ни извешталеним накаламљивањима и удруживањима већ неуморним радом постијећих раса и завршиом на'дмоћности једне од њих. То је у овим крајевима било, од кад је света и века, па ће то бити и од сад поред свих платонских жеља за неким балканским савезом. Кад ће то бити, и која ће раса (да ли сриска, бугерска, грчка или нека страна?) надвладатн остале ? питање је будућности. А ко ради, и то озбиљно ради, тога ће и Бог помоћи. Септ.-Октомбар 1890. Београд. Др. ЈАИхЛ„ р. јЗеснић

') У овд. »Дневнои Листу* од 30. Септембра ове године г. Бдин је у једном отвореном писму, упућеном на мене јетко протестовао против онога што сам ја о његовој књижици рекао у првом делу овог реФерата. Већ и та јетпост показује нервозност г. Бдинову у писању, што сам већ и раније нриметио и на што се он љути. Ја свечано одбијам од себе, да ма коме што хоћу да подмећем, а г. Бдину би то најмање имао разлота да чиним. Његова је књига оставила на мене утисак, какав је изнет у овом реФерату, и ја за то нисам ништа крив. У остала задиркивања и видеве г. Вдинајашии хоћу нити могу да се упуштгм, јер она не би ишла, нити иак доликују овако озбиљним питањима, нити им је овде места.