Otadžbina
КРИВИЧНА ДЕЛА
43
200. Ко девојку, која је нетнаесту годину навршила, али још није двадесет прву, с њеним саизвољењем, но без знања и одоорења родитеља или тутора одведе у намери, да се он сам или ко други с њом венча, или да у блуду с њом живи, да се казни на тужбу родитеља или тутора, затвором до гаест месеци: али ће казна бити мања, или се неће никако казнити, ако у владању родитеља или тутора основ кривице лежи". Из ових проииса видимо да наш законодавац поставља за крајњи циљ при овом кривичном делу намеру, да се отмичар венча са одведеном жснском или да са њом у блуду живи или да ,]е неком другом на исти циљ цреда. У 'Ц 188. 189, и "200. законодавмц поставља три различита случајн са разним степенима величине казне. Најстрожије се казни (до 10 година робије) ово дело, када је противу воље одведене извршено. У овом случају законодавац узима женску у опште без разлпке на њене године и без обзира на то да ли је удата њ.и не. Ако је отмица извршена према удатој женској, онда постоји најтежи случај, јер се тада не вређају само женина, већ и мужевља права. Блажије од овог казни се онај случај, где је извршена отмица неудате женске, која још није навршила 15 година, са њеним пристанком а без знања и одобрења њених родитеља или тутора. У овом елучају мора да постоји пристанак, Јер ако саизвољења нема онда се дело има ценити по § 188. а не по Ј 189. крив, закона. Законодавац при крају {! 186. кр. з. вели: да се казни затвором, а не казује количину. Ово ће бити штампарска иогрешка у закону, коју би нужно било исправити, а ако нпје, онда се према приликама може применити општа нај већа мера затвора, која је обележена у § 20. крив. закона. (Затвор не може бити дужи од пет година, ни краћи од 30 дана, осим случаја где закон то допушта). Најблажије казни законодавац отмицу девојке, која је петнаесту годину навршила, али још није двадесет прву, са њеним саизвољењем, но без одобрења родитеља или тутора. Ако се дакле одведе девојка по навршеној 21. години или и млађа жена са њеним иристанком, онда то не спада у појам овог кривичног дела. Одвођење оваке девојке у циљу венчања није кажњиво дело, јер она као пунолетна може сама решавати, хоће ли за кога да се уда; али ако је девојка одведена у циљу ванбрачног живота, онда дело саставља к.ривицу особене врсте. Ако је одведена удата жена у оваком циљу, онда за отмичара може да постоји стицај крив. дела отмице и браколомства, а за жену само браколомство, ако је пристала на одвођење. Ово се кривично дело има сматрати за свршено, чим отмичар потчини женску својој Фактичној власти, ма да није постигао крајњи циљ свога дела.