Otadžbina

146

КРИБИЧНА ДЕЛА

да зна шта је њему дозвољено да учини, а шта не. Ова околност не може да служи за разлог, да се чиновник казни блажије од осталих грађана. На против , она може да оуде само отежавна околност, јер се грађанима може претпоставитн, да није знао закон, али за чиновника та мретпоставка не сме да постоји, и за то би треоало чиновника за ово дело строжије казнити од обична грађанина. Докле се појединац како тако, или сам или помоћу власти, може да одбрани од оваког противправног дела, када га врши приватно лице, дотле је овоме у много прилика теже, да се брани од надмоћне власти ког чиновника. Са свакога гледишта ово је дело строжије кад га изврши чиновник, и за то та прилика не треба да ублажава, но још да отежава кажњивост. Нема сумње да чиновник може овако дело да учини и из нехата, али тај је случај наш законодавац нарочито предвидео у другом одељку ј| 123. крив. зак. спуштајуНи кажњивост па затвор до шест месеци или новчано до сто талира. Чести изгреди самовољног чиновнигатва, потпомогнутог с једне стране благим, готово ништавим пропмсима крив. зак., сдруге стране могућношћу да избегнс сваку одговорност, створише многе невоље у нашој земљи: самовласно лпшавиље слободе, покривено обично неком празном законском Формулом , а често и без ове, иостаде нека обична ствар. Лична је безбедпост од нападаја са зваиичне стране била сведена готово на нулу. Отуда је и настала толика тражња у народу за осигурањем личне безбедности од званичног напада. Ово је имало за последицу допуњавање I 156. крив. ноступка, те је у јј 15-^ а. крив. п. наређено, да се ислеђење кажњивих дела мора свршити за 15, а најдаље за ЈО дана. Ово је опет било у врло много случајева немогуће извршити, те је то дало. повода још већем незадовољству, нарочито када је касациони суд поништавао пресуде , којом су поједини несавесни иследници били осуђивани, што су људе преко прописаног рока држали у затвору. Нови устав уредио је прилично ту ствар. У њему се, у члану 9 наређује : „Лична слобода ујемчава се овим уставом. Нико не може бити узет на одговор, сем у случајима, које је закон предвндео н начином како је закоп одредио. Нико не може битп притворен, нити иначе лишен слободе, без писменога и разлозима поткрепљеног решења истражног судије. Ово решење мора се саопштити лицу, које се притвара, у бамом часу иритварања. Оамо кад је кривац ухваћен на делу, може се одмах