Otadžbina

148

КРИВИЧНЛ ДЕ.1А

шено само онда, ако је затвор трајао бар 24 сата. Ово наше гледиште* правдамо тиме , што се по нашем кривичном закону узима за најкраћи рок затвору 1 дан, а то.су 24 сата , и ио томе најкраћи рок лишења слободе треба да одговара најкраћем року затвора. Има научара, а биће их много и наших правника, који су противног мишљења и налазе да је дело ово одмах свргаено, чим је настуиио моменат, у коме је неком онемогућено да се слободно креће. Свакојако би ваљало ову празнину у нашем кривичном закону испунити. Ми налазимо да за сада наше гледиште одговара закону и но томе, ако би затвор био краћи од 24 сата, дело би се имало квалиФиковати као повреда части. Самовласно лишење слободе сматрало се и у старој нашој држави за кажњиво дело. Законски прописи из тог времена казују нам, да се оно извршивало к -ако од приватних лица, тако и од чиновника. Цар Душан, уређујући унутарње друштвено стање у својој држави, наређује у свом законику : „Силе да не буде ни ком ни за што у земљи царства ми. Ако ли кога нападне обесна сила, онима кој и су то учинили да се узме све што имај у и од тога половина да припадне царству ми, а половина ономе, према коме је дело учињено." Овим као и раније поменутим законским проиисом, којим се забрањује властеоству да спречава меропсе , да се туже противу свакиг насиља и неправде својих господара, ујемчава Душан личну безбедност својих поданика од самовлашћа приватних лица. У погледу самовласног лишења слободе појединих људи од стране власти, законик прописује: »Властела и кеФалије царства ми, који држе градове и тргове. нико од њих да не прима ничијег човека у тамницу без књиге царства ми ; ако ли ко кога прими без заповести царства ми, да плати царству ми 500 перпера". »Исто тако да нико, ко год држи тамнице царства ми, да никада не прими ничијега човека без књиге царства ми." «И ако се пристав оптужи н не оправдају га душевници, да му се уреже језик и обе уши. к „Ако ли који властелин задржи трговца , да плати 300 перпера; ако ли га цариник задржи, да плати 300 перпера." <! 24. П р И Н у Д а Ко другога. аротиваравно силом или аретњом аринуди, да што учини или не учини, али осим тога не учини никакво друго кришчно дело, онда сб то крив. дел.о зове аринуда. Као и код осталих кривичних дела, тако и овде, радња мора бити прогивправна.