Otadžbina

С А ЈАВОРА

209

и прва жртва Изјаве које смо примили на Кушићима: деиешама, писмима и лично, битно карактеришу ојађено „стање пре, и радост, после овог успеха. На прилику, ево једне депеше о томе : 5,Бр. 148 28Ј7 9 часова Г. II. Борисављевићу Кушићв.» Најусрдније честитамо вам одличије чина мајорског (тог дана произведен). Вечиту благодарност изјављујемо вама и г. Илићу на ослобођењу од страха који шебе бесно овладао« С молитвом Богу желимо вам још сјајније успехе и напредак. «К. Борисављевић, А. Ппвљаковић, А. Ђ. Поповпћ, Јагодић, Лукић, Манојловић, Борисављевић синовац, Миливоје Поповић телеграФиста, Радовановић, Радосављевић, ТриФуновић, Матић.'> Друго, народни посланик Петар Стевановић и трговац Кузман Шолаја, дођоше из Ивањице лнчпо, да заблагодаре. Општпна Ужичка иосла писмену захвалницу. Нејач у збеговима, позади Кушића, беше сигурна. Многн домаћини нудише материјзле за израну, пз благодарности. А и командант војске предњом депешом даде захвалу од своје стране. Ми се осећасмо задовољни, али и обавезпи да онравдамо надање претпостављених и околпне. Јуначки Илић кад дође увече на здоговор, исприча нам живо и весело, како је судар вођен и како су се храбро борили Рудничани и Моравичани. Ту у главном повторисмо шта је рађено овог дана; закључисмо да је врло добро за нас било што су наше трупе биле Турцима на видику и тиме смо нм импоновали. Иначе би они одсуднији удар учинили и више силе развили; — а овако нису имали шанса за усиех.

ОТ.А ЏБИНА, КН>. XXVI СК. 102