Otadžbina

14*

С А ЈАВОРА

211

у—1 часа места задржи и ирибере око команданата; са вером у наше врлети и шуме около себе рачунасмо да ће нам оне послужити, као тврди бедемп — природни. Дал>е. ми смо свему што бива гледали у очи, као и непријатељу самом, познавали смо и земљиште врло добро, иа и нарав и храброст војника —; а гл. команду смо извињавали, пошто она то све тако и толико није знала. Одсечност је у војсци прва врлина. Ми смо били одсечни: /:а продужимо одбрану заузетих положаја, и што брже и што боље можемо да утврдимо Кушиће. План за утврђивање Кушића био је: да на најважнијим, предњим тачкама ископамо стрељачке ровове, те тим означимо где се имају војници распоредити и одбрану издржати; а доцније, ако имадне времена да се у шанчеве претворе. — Ужичку бригаду I кл. задржасмо на Кушићима, а остало по предњем већ учињеном распореду. Ншомена,. Тог истог дана добисмо следеће писмо, на листу из бележнице: «Многоиоштовани госиодине Перо» «Синоћ на брду иза Опаљеника ноћио сам, иреда мном Ибарске војске ишао је, и као што дознадох свима трупама возарским и коморама издата је заповест да се крећу одма у Ивањицу. Сад сам овде у Опаљенику. Молим вас смем ли кренути касу у Ивањицу.,.. Синоћ ми каза један болничар да су Турци попу Милану осекли главу, а јутрос у најсрећнијем тренутку казаше ми да сте Ви Фала милом Богу здрави, а поп Милан рањен и жив С поштовањем покорни А Ђ. Поповић." Одступање возара и коморе, толпко уназад од трупа, такође је рђаво гануло усплаирену околину. Бригадни свештеник поп Милан Ђурић, за кога се пише горе, био је са нама 26|7 око 5 часова по подне, око «Бусака и и помагао заустављати војнике пешке, носећи голу сабљу у рукама. Тад је контужен турскнм куршумом, кроз памуклију у руку.