Otadžbina

ТЕШКИ ДАНИ

дости. Капетан му пође на сусрет, пружи му руку, и рече само : Вгауо таеккго ! Инџињер је скромно захвалио, бришућп зној са чела а Фране ће патетично: — Фурбо 1 ) је он! Помиловао је своју махину како ваља. Неће, шјор, да се топи: ово му је први вијаџ пошто се оженио. Млади талијанац заруди мало, па ће с осмејком: ви немате кога да плаче за вама, а овђе има очева ситне ђеце. — Сћ1 за! 2 ) можда сте и ви међу њима. На лицу се Јелчићеву за тренут иојави неописана туга ; он се нагло окрете и оде на горњи мост. Махиниста је дирнуо једну нежну струну у њему, коју сам ја тек касније чуо у пуном јеку њезином. Трећега дана у .јутру «Калипсо» је била пред малабарским приморјем. На плиткој води његовој валови су се уздизали у пенушне витице и котрљали према обали. У даљини изгледаху као неки чопор говеда, који се примиче крају. Официри су с догледима испитивали конФормацију брда : сви су били мњења, да смо бачени на југ од Бомбаја, што се из планова и потврдило. Окренемо пут севера дуж прибрежја, гледећи опрезно сваку промену на обали. Тек око 11 часова угледамо сигнал од Котера, како се на хоризонту љуља, као шеталица у Мецловом метроному. Сад смо знали да нас је море бацило 30 миља јужно од Бомбаја. За 2 сата били смо према Котеру. Пилот нам у големој барци изађе на сусрет и ми га са огромних валова морађасмо чекрком дићи на брод. Кад је стао на кров он командира: спуштај једра! — Охо! Па како ћемо у луку ? — Па махином. — Ми немамо махине. — Шта-а-а? — и Енглез је расколутао очи као шилинге. — Ех, ја не умем да маневришем једрима, рећи ће најзад. ') Лукав. 2 ) Ко заа.