Otadžbina

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ СПОЉНЕ ПОДИТИКЕ НОВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ VI Ту^ински утицаји у Србији. (1839—1859)

(наставак) На ову масу тужаба «уетавобранитељи» поднели су Комисару своје одбране : „Србија је — вели Вучић у својој одбрани — царска земља; Књаз је само иовереник Султанов, а не владалац књажевства , и по томе сви морамо слушати заповести из Цариграда.» Сам Нил Попов ') признаје да је Вучић само таквим напуштањем главних народних права могао очекивати потпору обојих дворова* Турске и Русије. . . Комисар Портин позва к себи све скупштпнаре, па им изјави да „Књаз Милош никада ни под каквим околностима не може се вратити у Србију. Ово је решење Високе Порте, а шта ће вам рећи Русија, ево упитајте г. Вашченка". Руски консул потврдио је да Русија иеће никада допустити да се Књаз Милош врати у Србију. ЦЈто се тиче незадовољннка и комисар и руски консул објавише да се не могу прогопити из земље, него да се предаду редовним судовима. Скупштинари обећаше говорити о томе с Књазом. Књаз се састао услед тога са комисаром и решено је за седам побуњених саветника саставити суд од апелационаца и председника свију окружних судова, а остале предати обичном суду. ') ]. с. II, стр. 75 »при чакомг взглид-!; на отношенјл Сербји кђ Порт% г Вучич!, и ПетрошевичБ скор^е всего могли надЈлтБсл на поддержку обоих.%. дворовл!*-.