Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

273

ће се на седниди дискутовати. А седнице су дршане свакога дана без изузетка. Ево којим су редом расправљана поједина питања: Одмах код I одељка изазвао је дискусију члан 5. Питање беше да ли између, државе и општине треба да буде једна или две административне „јединице". Представници радикалне партије у ужем одбору, а нарочито г. Велимировић и г. Риста Поиовић изјаснише се за једну административну (С јединицу», тражећи да се Србија подели на срезове, а срезови на општине. Сви остали чланови ужег одбора беху за две «јединице», само се разликоваху у томе, колики да буде број већих „јединица ):1 . Напредњаци захтеваху да их буде 6 и да се зову «области 5> . Либерали би најрадије оставили по староме, т. ј. да их буде 21, и да се зову било окрузи, било жупаније, али нристају и да им се број смањи, само никако не на 6. Краљ Милан нађе да би најзгодније било да буде 10 жупанија. Уз његово мишљење пристану најзад и либерали и напредњаци и тако они добише већину. Г. Велимировић одмах изјави у име својих другова и своје, да се они „резервишу" према тој одлуци, не сматрајући је као деФинитивну и напомињући при том обећање, дато у прокламацији Краљевој, да се у одбору неће решавати по већини гласова.... Код а уставних ирава сраских грађана м отвори се дискусија иоводом члана 9. Сви беху сложни да треба колико је само могућно јасније и одређеније ујемчити лпчну слободу и одузети «власти» сваку могућност да чини злоупотребе изигравајући уставну одредбу. С тога одбор и позива све своје чланове правнике да промисле о овом питању и да спреме редакцију овога члана. Њиховим заједничким радом дошло се до редакције чл. 9. Кад је дошао на ред чл. 13, сви беху сложни да устав треба да забрани прогањање из земље српских грађана. Али разна мишљења беху о томе, да ли треба допустити да се српски грађани протерују у унутраш-

ОТАЏВШТА КЊ. XXVI СВ. 102