Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

281

да се на сваких 4500 пореских глава бира по један посланик. То је усвојено. За квалиФиковане решено је да их буде 30, по 3 на сваку жупанију. После овога решено је да се именују у Уставу све оне вароши, које ће имати право да засебно бирају. На предлог Њ В. Краља усвоји се једногласно да се засебно право избора посланика даде двема сеоским општинама, којима припадају села Таково и Добриње. Сад беше на реду питање: по има право да бира? По мишљењу г. Велимировића, то право треба да имају сви пунолетни грађани српски. Напредњаци и либерали захтеваху сви, да само они грађани имају право да бирају, који плаћају годишње бар 15 динара порезе. Њ. В. Краљ предложи трансакцију, ио којој би имали право гласа сви који су чланови ма које општине, а имају 25 година живота. А задругари и писмени људи да могу гласати како наврше 21-ву годину. Већина остаде за цензус од 15 динара. Према свима овим одлукама , донетим у ужем одбору, Њ. В. Краљ и секретар одбора г. д-р Миловановић редиговали су, ноћу 3-ег новембра, све чланке, које се односе на састав народног представништва Они су том приликом саставили целу изборну процедуру, која је унета у устав. Та цела редакција претресана је на седници од 4-ог новембра, и са незнатним изменама усвојена је. У даљим седницама усвојени су брзо и остали чланци петог одељка. Озбиљннје дискусије било је једино о овим питањима: Колпки број чланова скупштинских може пуноважно решавати ? Неки чланови одбора захтеваху 2 / 3 , други половину и једног више. За ово се последње мишљење нарочито заузимаху Њ. В. Кррљ и г. Гарашанин, и на њ су сви пристали. Да ли да се посланици могу узимати на одговор за своје говоре у скупштини ? Њ. В. Краљ тражио је да се