Otadžbina

284

ГОРЊИ ДОМ СРВИЈЕ

бора (преко г. Миловановића) пристао је на ову редакцију: «Сви чланови Краљевског дома дужни су управљати се по породичном штатуту Династије Обреновића и покоравати се наредбама које им Краљ издаје на основу тога штатута » Било је дискусије и иоводом члана који говори о наследном реду. Поднашано је неколико редакција, но их је Краљ све одбио, тражећи одлучно да њега неће моћи нико други да наследи сем Краљевића Александра. На примедбу да он може још деце имати, одговорио је .да он најбоље зна да их неће више имати.... На такве његове изјаве, г. Милованонић састави редакцију на коју пристадоше и Краљ и чланови одбдра. На нарочиту жељу Краљеву предвиђени су попосебице прописи за наименовање Краљевских намесника и за васпитање малолетнога Краља у случају, кад се Краљ одрече престола у корист свога малолетног наеледника. Односно наименовања Краљевских намесника било је такође дискусије. Краљ је тражио да се у сваком случају Владаоцу остави право да нменује намеснике своме наследнику. Томе су се одсудно противили радикали. Краљ најзад пристаде на трансакцију утврђену у Уставу по којој се Владаоцу даје право да за случај смрти тестаментом именује 6 кандидата, између којих ће скупштина бирати три намесника, а за случај одступања да сам именује сва три намесника. Краљ је даље.тражио да се новим уставом, као и оним од 1869 искључи династија Карађорђевића —■ Г. Ристић изјави да би то било неумесно. 1869 године, после грозног топчидерског догађаја, таква одредба објашњива је и оправдана. Данас је она излишна. Истог је мишљења и већина одборска. Тако исто одбор није примио ни други предлог Краљев да се утврди у Уставу да у случају ако изумре династија Обреновића, не може се изабрати ни један Србин за Краља.... г. Миловановић