Otadžbina

26

ИРИЛОЗИ ЗА. ИСТОРИЈУ

«уставобранитеље» у Србију. Београдски руски консул није пропустио ни једну прилику, у којој је могао говорити с Књазом, а да га не наговара на ((Помирење"; најзад Књаз изнесе ствар пред савет и решено је, да свима бунтовницима изда оироштај и да се сви, осем три главара њихов а, могу слободно вратити у отаџбину, као и то да се бившим саветницима издаје пенсија од онога дана до ког су плату примили. Руска је влада одмах послала у Крагујевац нарочитог комисара, Флигељ-ађутанта царевог барона Ливена, који је изјавио Књазу Михаилу, да о оироштају или амнестији не може бити ни речи, јер они људи нису отишли из Србије ио његовој заиовести, нити ио иресуди судској ; и према томе нема шта да им се прашта; него Књаз има да изда прокламацију: како се повратио мир и поредак у земљи, то сад он (књаз) може да се брине и о оним Србима, који су изван отаџбине, и за то је изјавио блистателној Порти и Императорскоруској мисији у Цариграду своју жељу , да се они Срби врате у отаџбину. Та његова представка добила је њихово благонаклоно одобрење, нри чему је блистателна Порта нашла за добро, да се нека липа још за неко време не враћају у отаџбину. Остали могу бити уверени да ће, вративши се у отаџбину, наћи заштиту земаљских закона, службе, пенсије итд. Пресија барона Ливена била је тако јака, да је књаз Михаило 24 марта морао овакву прокламацију потписати. Али ни толико понижење српског владаоца не беше њима довољно. Порта је изјавпла да се свима бегунцима, који се врате у отаџбину, морају одмах вратити њихове службе, да се за она три главара мора одредпти рок, до кога се они имају вратити кућама. Српски бегунци у Видину. који се беху већ спремили за полазак, охрабрени Портом, сад изјавише, да им не треба путни трошак од српске владе. Порта је захтевала, да јој српска влада плати 50.000 гроша, што је на издржавање српских бегунаца потрошила.