Otadžbina

АНА. КАРЕРБИНА

299

заповеди кочијашу да не штедп коње у тројци , него да јури келико може. Он је походио Брјанскога, остао је код н>ега пет минута, па је онда одјурио назад. Та брза вожња умирила га је. Све што беше тешко у његовим одношајима с Аном, сва неодређеност која остаде после љиховог разговора, све беше ишчезло из његове главе; он је сад са слашћу и узбуђењем мислго о трци, о томе, како ће он ипак стићи па време По кадшто сенуо би кроз његову машту изглед на срећу, која га чека исте ноћи. Што је вшпе обилазио каруца, која су пз Петрбурга ишла па трке, што је више улазио у атмосферу самчх трка, све више је мислио једино о тркама. У његовом стану већ не беше вигае никога; све беше отишло на тркалиште. Само га је лакај дочекао на вратима. Док се он пресвлачио, слуга му је причао да је друга грка већ отпочела, да су многа господа долазила да питају з;» њ, да је дечко из штале два пута дотрчавао. Преодевшп се без батргања (он никада није хитао и никада није губио власт над собомј, Вропски заповеди да се тера у бараке. Од барака видело се море екипажа, пешака, војника, света којим беше прекриљено тркалиште и све трибипе пуне гледалаца. Сигурно сада баш полажаше друга трка, јер он зачу звонце баш кад је улазио у бараке. Прилазећи штали он угледа Махотиновог белопутастог Гладијатора. покривеног наранџастим. модро уоквиреним ћебетом, где га воде на тркалиште. — Гдо је Корд? — угшта он сеиза, — У штали, седлају. У отвореном боксу Фру-фру беше оседлана. Ваш је хтедоше извести. — Да се нисам задацнио ? — А11 Г1§М! А11 п§М, све је у реду — рече Инглез — само немојте бити узбуђени! Вронски још једном прегледа прекрасне облике свога љубимца, који је се тресао целим телом, и откинувши се силом од тога погледа, изађе из барака. Он приђе трибинама у тренутку који беше најзгоднији да га нико не опази. Баш се свршавала друга трка и сви погледи беху сконцентрисани на једном ОФициру из гардијске каваљерије и на једном хусару иза њега, који се са напрезањем последњих сила примицаху стубу. Из средине и изван круга све појури к стубу и једна група гардијских официра и војника громким усклицима исказиваше своју радост што је победио њихов.