Otadžbina

576

С А ЈАВОРА

низама и даваху огњу све што може изгорети и пљачкаху што се понети може. И ми веровасмо да је истинита вест, да је викао телал по Сјеници пред битке Јаворске при крају Јула: „Ко хоће да се напљачка блага и нароби ђевојака по Морави (тако зову Србијуј нек пође са војском".,.. Прасак нушака овом дугачком бојном линијом, рика топова прекб 60 грла с обе стране, и густи дим од пожара, представљаху страховиту панораму. У овој бојној тутњави и ломљави могаше се истина видети да по неки и даље узмакне него што би требало; али уопште наши су се врло добро држали. А ималисмо и два батаљона резерве: Златиборски и Пожешки, премда су оба употребљавана у борби прошла два дана. Како ноћ прижгабаваше, тако и борба малаксаваше, али на целој линији наши су напредовали, а Турци су узмицали, савили се у своје пређашн.е позиције. И ноћ борбу раскиде, но се и даље чујаше по која пушка. Те тако ми Турке узбисмо, они не успеше у нападу; али ни ми ништа не добисмо, осем што се морално сиажнији осећасмо. Ова равнотежа на бојном кантару, са Турцима, који нас досад непрестано претежаху, бијаше за нас знак да би их можда могли и надвладати. Истина ми смо уморни, али и они су; но на нама беше љага што упустисмо земљиште, које нисмо освојили ми, него од наших предака иасљедшш. У Бога, оружје и ноћ, па опет прегмемо. НоБна битка изме^у 23 и 24 Августа. Одступање Турака Припреме за ноћњи напад предузесмо са наступањем мрака. Како нам беху три батаљона растурена у борби и стајаху пред Турцима по бојној линији. наредиемо да се прукупљају на истој висини; а два батаљона што