Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ (НАСХАВАК) V. Просветни и црквени програм 19. Лирила, 1888. Број ггриватних писама и честитака још непрестано расте. Једно писмо од пријатеља из Лондна, пуних пет табака, нисам имао каде љуцки ни прочитати. Кад ћу стићи да одговорим на његове жеље (( да и као Министар послужим српској књизи и — цркви". којој сам и <сдо сада као приповедач, лекар, научар, шеФ сани тета. лорд-мер, историк итд тако сјајно користио" то Бог свети зна. — Дворски саветник А. Битнер из Дрезде благосиља ми нов посао за који, вели. зна да је огроман и тежак, и нада се да ће моје миннстровање бити од вајде и слепима, за које оам као начелник санитета имао толико старања, да сам у његов завод послао одличнога г. Марковића те се спремио за вредног наставника слепих — Један срески лекар из Сучаве у ГалиЦ "ји, са којим сам пре 20 година учио бабичлук у Прагу, вели да има већ неколико година како жељно ишчекује да види моје име међу Министрима, јер према счособностима итд. за њега то је било само питање времена, и — риФтик — дође денеша... Следују честитања — Један рођак из Чачка иронично ми честита «Краљево поверење", које сам стекао тако брзо ношто сам био стрпан у пензију.... Један колега из Неготина радује се што ми се «роз1; к>1; (Јјзсптша гегит» дало заслужено задовољење. — Један учитељ, чије име никада ни чуо нисам, налази да је управа просвете дошла у (( најдостојније" руке, јер он је, читајући моје «радове на