Otadžbina

ГРЧКЕ мисли

615

цеговине и западног дела Старе Србије ') Том агитацијом они су обухватили и српеку и бугарску државну баштину. Они су се вешто користили и руском заштитом, која је тражила накнаду за крпмски рат. и српском наивношћу и незнањем, и турским (па донекле и руским) неповерењем према Србпји и Грчкој, и према иристалицама њиховим. И кад је 1878 установљена Бугарска, они нису ексархију ни укииули, ни ограничили је на саму Бугарску, него су је оставили у Цариграду и од ње начинили управу за своје тежње и за споју пропаганду у самој Турској. Они су врло вешто пазили да ослобођењем Бугарске јединству својих тежња не нанесу ни најмању рану. Али с тиме заједно и ситуација се до дна променила. Србији је пала спона с очију, и она је тек тада угледала где је. Пређашњој српској или југословенској политици на Балкану одзвонило је. и Србија се видела у изненадној опреци с Бугарима, а југословенска се политика разбила на српску и бугарску. Грчкој се ваљало одвикавати од њених давнашњих уображења а византијска антисловенска политика добила је последњи удар. Видећп се и против Срба и иротпв Вугара, Грци су иочели барем мислили да према Србима заузму колико толико симпатичнији положај. Прилике су изазвале исте мисли и међу Србима. Али читава маса старијих предрасуда, погрешних мњења и претензија пређашњег периода, на које су баш овим чланком погледи обраћени, лежи међу њнма. Најзнатније је, и ако се мање опажа, што је и положај према Турској скроз промењен, онако исто као што је промењен и иоложај европскпх сила према Балканском питању. Ми смо мало час нагласили, да се европске силе внше не брину ни за деобу Турске ни за ослобођење њених народа, него за своје упливе и за х ) Они су управо хтеди и то да уз.\г, и ко зна да ди је боље што се са српске стране радило напротив ?