Otadžbina

г

ГРЧКЕ мисли

627

гдекоју племениту душу, гдекоју жарку уобразиљу, којима је драго да се хране сновима прошлос.ти, али иоменута идеја престала је одавно да води оне, који управљају судбином Грчке; њоме се више не руководе кораци наше народне политике, и народ грчки, који је готов устати као један човек, не би то данас чинио да васпоставља царство грчко у Цариграду. Наши труди и на пе тежње имаће непрестано за задатак да образујемо грчку државу, којој би северна граница полазила од некуд с приморја Јадранокога више Крфа, а која би излазила на Егејско приморје с оне стране Халкидике (Свете Горе), која би обухватала грчки део Македоније ; острво Крит чинило би јужну границу те државе. Самостална, или с Грчком везама братства саједињепа Арбанија раздвајала би нас од увећане Црне Горе Раширена Србија треба да допирз до наших граннца. Две Бугарске (северна и јужна) имале би да прихвате суседне крајеве који су доиста бугарским гхлеменом насељени. «Ето у чему су тежше грчке. То неће да каже, да би тако склопљена Грчка престала да се бави судбином осталих Јелина. Она не би могла заборавити везе које је везују за њену децу која би у Европи остала пзван граница грчке краљевине и која још у великом броју станују у Малој Азији. Али као год што се у старо врсме нису могли сви Грци саставити у једну државу, тако се исто ни данас та мисао не може нз ■ вршити. У класичкоме времену грчком, илеме грчко, које је и онда ширило се по истим просторима, (осим колонија на западу, које су са свим ишчезле), није до душе чинило једну државу, али му то није сметало да чини једну целину, јелинизам. Тако исто може бити и данас. Ако би Грци морали остати у Бугарској преко мере увеличаној, или у Русији премештеној на БосФор, они би сви за Грчку на свагда пропади. Под владом турском они би имали сва јемства, да своју народност •сачувају неповређену. После грчког устанка и у Тур- «•