Otadžbina

ГРЧКЕ мисли

629

ном месту се каже да би балканске државе својом суревњивошћу најбоље чувале нову Турску, која би у Европи сведена била на Тракију и Цариград. Мало ниже се пмше, да би државе, онако поделивши Балканско полуострво, бпле задовољне и мирне. Прво, онај који је суревњив, мучно може бити задовољан и миран, и ако би што чувало нову Турску (у Малој Азији с Цариградом и Тракијом и?. Европе) то не би била суревњивост њених балканских суседа него њихово уверење да је њихова властита солидарност, нодељена с Турском, главнн основ опште балканске сигурности од свачијих захтева са стране. А суревњивост балканска данас чува и докле год траје чуваће не ону горе обележену нову, него ову садашњу, берлинску Турску. То је и писап впше пута јасно казао, а ми смо у овим листовима старали се да то у свој могућној јасности изнесемо. Тек ако суревњивост (сада у свој сили политичке страсти развијеиу) заменимо осећањем заједничке солидарности, тек ако ту солидарност средством равнотелГе снаге и ннтереса умеднемо подићи на висину заједничке тежње српске, грчке и бугарске, бићемо у стању да неинтересовану н либералну Европу склонимо, а с помоћу њеном и оне остале морално, духом нашега нанредног века, присилимо, да се склоне да нам помогну даизвршимо нову и коначну поделу Турске међу старе државне баштинике. Јер Турска, без силе, на овај расплет, који би се о њеном трошку извршио, нсће хтети пристати, ма колико је ми неискрено хвалили. Она је била, и она и даље остаје наш главни противник. То не смемо заборављати (као што смо у својој слепој суревњивости почели), и према томе морамо радити. Ако претпоставимо, да се Турска не може у Европн овака каква је сад одржатн, онда могу бити само два решења балканског питања. Или ће евроиску Турску узети нов освајач, (а с тим је једно исто и ако је два освајача поделе), или ће она припасти старим баштиницима, од којих је освојењем и постала.