Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

639

Карасу, иде њеним током на југ до њеиог повратка на еевер до у планину Ниџега, одакле граница иде кооом Могленких Гора до реке Вардара, иресеца је а за тим пде косом планине Холшасшана или Велицана-Султанице и Босдага до реке Карасу. Сва места, која се налазе северно од проведене границе насељена су чли чистим Србима или Србо-Власима или Србо-Албанезима. — Јужно од овога је ио њему грчко, а источно бугарско, па би со на тој оспови могла поставити по љему и политичва граница државам I ових трију народа. Али остављајући нас па страну ми смо уверени, да тим судом не би били задовољни ни Грци пи Бугари, па можда чак ни Гумуни, који такође траже свој елеменат и полажу пеко (етнографско) право на Македонију. Један наш публициста, старина М. Бан (8о1и1;1оп <1е 1а диеаИоп (1'ог1еп1; раг ГЕигоре ои раг 1а Гогке? Београд 1885) држи , да би балкански народи, не искључив ни Турску, требали да се сједине у савез у циљу опште самоодбране од стран1Х нападача. Као основица тога савеза требала би да послужи иретходна унутрашња подела европске Турске и то на основу старе црквено-историске поделе на грчку, српску и бугарску патријарши.ју. „Ми понављамо ве.ш ппсац (стр. 53) да с:у црквену поделу извршили сами овн народи у време њпхове старе независности, и да се та подела потпуно слагала с њиховим тадашњим гшлитичким и етнографскпм односима, почем је свака патријаршија обухватала управо оно.шко, колико и дотична раса и њена држава. Од тада се етнограФски односи нису изменили. и сад само има да се васпостави поништена држава. Основице су и за ову створене у Краљевиии Грчкој и Србији и у кнежевини Бугарекој. Сад Је само стало још до нопуне на горњој основи. 0 У европској штампи има у осталом ваздан писаца, а међу њима и врло знатних, који држе, да ће се исгочно питање решити једино савезом балканских народа, у који би имале да уђу Србија и Ц. Гора, Грчка, Гумунија, Бугарска. Но сви нису па чисто с тиме, какав ноложај према том савезу има да узме Турска с њеним још заосталим европским покрајинама, а већина се њих чувају, да додирну питање о Босни и Херцеговини. У горњој сврси су покретанн и листови и оспивана друштва, а одрк тих покушаја огледа се и у »Пројекту правила друштва за међусобно зближење и обавештавање балканских народа," који смо горе истакли, а у чију је неоцењену важност њихов писац толико убеђен, да свој увод у овај пројект правила завршује следећим речима: „Јелини лек за саасгвање балнанскпх народа на вечна времена од свију беда и нево \>г ноје их снализе, састоји се у овим правилима", која оп предлаже. Писац се толико занео овим својим правилима, да на злвршетку узвикује Београђанима и свима српским патриотпма «прзтварајмо ц разна наша друга удружења у ово удружење, јер ово надмашује св а наша удружења — ово ће дати истинског живота свима њима " У самом пројекту гшсац иде до у најмање ситнице, бринући се о томе, какав ће бити печат удружења како ће се, кад и где држати почесне скупштине, како ће се у овим гласати и бирати, како ће се плаћати улози, и неизоставно: како ће се из друштва искључивати