Otadžbina

С А ЈАВОРА

67

Борисављевић одговори, да је дошао, а војска ће се тек искупити ; моли да се цошље лекар за рањенике, 2 ескадрона коњаника да се задрже, и да се врате ив Ивањиде две батерије — А како свану нареди : Да оно коморџија и војника, што се беше искупило п имадијаше шаторе, ове разапиње испред општинске сударнице и то што брже и што више ; исто тако да што више ватру ложе, како би војници, који одступаху и тумараху по околини, видели да је ту ка Кушићима логор ; да трубачи и добошари изиђу на висове и свирају «збор и . Многи одступаху низ Грабовицу, те посласмо коњичке патроле на Грабовицу испод села Јованчевића, да тамо стражаре, војнике задржавају и упућују у логор на Кушиће, гласећи их да је командант на Кушићима и да је тамо логор. Ложисмо ватре и дизасмо шаторе, ово да наше прибирамо и куражимо, а Турке застрашимо, кад изађу на Јавор, одакле све виде шта се овамо ради. Рањеника из јучерашње битке беше се доста искупило, помоћи скоро никакве, санитет отишао у Ивањицу. Др М. Марковић дође са Јавора и оде на Опаљеник ; др. Порубовић дође са Опаљеника и измаче на Поглед. Наиомена. Ово беше ојађен призор. Рањеници нешто од бола рана, а нешто страшећи се да их непријатељ не стигие и овде. јаукаху и мољаху за помоћ Давасмо им ракије ; нешто пртљаше и завијаше им ране—, докле дође Порубовић и даље предузе шта требаше. Нејач бежаше т села, и гоњаше стоку у позадност Кушића, нарочито тешко беше гледати жене, како носе и воде децу по једно и опет терају коју краву или овцу. У брзо почеше долазити разна питања од војних старешина : с Погледи, Чемернице, Ковиља и Опаљеника ; а заповести и питања из Ивањице Положај у ком се налажасмо беше мучан и неодређен. Још не знадијасмо, где ћемо се концентрисати и