Otadžbina

80

СА ЈАВОРА

витерезултат борбе одма. Позовите лекара са болничарима са Опаљеника.» Заступ. ком. Ибар. војске ППуковник Чолак-Антиб. Командант је војске извештаван о току борбе, која се стишаваше; Турци узмицаху. Ово беше за нас велика радост. Тако јависмо и одговорисмо: Команданту Ибар. војске Ивањица. н Око 2*| 2 часа борба прес.таде. Али пре г. Илић захтева, те му послах један његов батаљон на двојку путова (т. ј. под Укоченпцу), а један мој за резерву, јер се вели Турци с већнм трупама развијају. Барут му шиљем и помоћ. Наредите да нам се пошље најбрже 100 сандука гринове муниције у Опаљеник.» «4 1 ј 2 часа још ватре 1лема — још ватре нема. Уступити вечерас стопе нећемо. Командант БорисављевЕЉ. Рањеници долазише и лекар Порубовић примаше их и ране им завијаше. У с;шро се борба сврши. — Турци одступише. 0 овоме известисмо команданта војске. И како по Ивањици беше паника, — почело се к себи долазити, кад су чули да су узбијени Турци. У овом судару са непријатељем имали смо 17 рањених и 3 мртва. Непријатељски губитак не знадосмо, али рачунасмо да је већи, што су наши тукли иза заклона, и Турци морали се назад повући. Међу нашим рањеницима био је један тешко рањен гранатом преко обе ноге; бол је јак осећао и молио — да се не мучи, и престао се мучити после 1 / г часа. При свем том што бијасмо одступањем са Јавора изгубили равнотежу, ипак се осетисмо овог вечера прилично стабилни. (Наставиће се)