Otadžbina

98

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

пресуде, по себи се разуме да ће притвореник бити пуштен, ако ли се мисли до изречене пресуде онда је неправда. Предлог г. Стојана Марковића стешњава слободе, и треба га одбадити. Противан је предлогу г. Крупежевпћа и додатку г. Пере Тодоровића. Г. Ранко Таисић предлаже да се у трећој алинеји место „писменог решења" каже «без гшсменог и образложеног решења » Г. Марко Стојановић. По члану 154 Устава свако решење мора бити основано на разлозима, за то је излишан додатак г. Таисића. Г. Сима НесторовиЛ. Ама тиче ли се ова одредба само преступа и кривица или се тиче и иступа ? Прича како су апсили његовога брата ни крива ни дужна. Он тражи да се нико не може ставити у притвор ни за иступе, док не стигне одлука од првостепеног суда. Г. Мнрко Стојановић објашњава да се у Уставу не може ређати и набрајати појединде: иступ, нреступ итд. јер би онда ваљало и у Уставу казати шта је злочин, а шта је иступ и преступ. Г. Димит-рије Маринковић иротиван је свима предложеним додатцима јер би сваки од њих само покварио предложену редакцију. Не могу се и такве појединости уносити у Устав. Г Дим. Катић захтева само да се Уставом забрани да власт никога не позива преда се и не узима на одговор ноћу. (Мијаило Богићевић са Министарскога стола : Молим, и у празничне дане да се не узнемирују људи). Њ. В. Краљ констатује да је већина говорника задовољна предложеном редакцијом члана 9-ог, и да је г. Стојан Рибарац врло лепо објаснио, да је предлог ужег одбора либералнији од предлога г. Стојана Марковића, који је читава теорија казненог поступка. Када би се овај члан метнуо у Устав, онако како га је предложио г Стојан Марковић, тај би Устав био унукум.