Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

97

прелложеве редакције, јер по њему човек може бити притворен и по наредби и по решењу, а но одборском предлогу само по решењу. Кад се кривац на делу ухвати, нема никакве потребе издавати решење у самом часу притварања. Примерима доказује потребу да се акта шаљу суду и без жалбе притворенога, јер су досадашње злоупотребе истражних органа изигравале право жалбе притворенога грађанина, а тиме и личну слободу његову и онда, када се се жалио против решења о притвору. Налази да пета алинеја треба да уђе у Устав, јер бп се по садашњем закону само грађанн кажњавали кад лише некога слободе, а не и власти кад то учине. Додатак шестој алинеји, који предлаже г. Рајовић био би назадак, јер би слобода на јемство пуштенога притвореника трајала до прве пресуде, а по садашњем закону траје док пресуда не постане извршна. Одобрава примедбе г. Тодоровића, али налази да им није место у овом члану, јер се по § 122. кривичног закона и по члану 27. овог предлога. за Устав , свак може жалити на незакониту радњу чиновника. Он је у свему за редакцију. Г. Нинола Круиежевић. Редакција је добра, али је он опет за то, да сви правници из одбора после подне напишу нову редакцију, па да је сутра поднесу, а сада да се иде даље. Г. Пера. Тодоровић доказује поиова да човек и без притвора може бити лишен слободе. Г. Ст. Рибарац му одговара да за то има члан 27 овог Устава и члан 122 кривичног закона. Г. Светозар Арсеновић говори за предлог г. Пере Тодоровића. Свраћа нажњу на предлог г. Стојана Марковића да се окови укину, и потпомаже га. Г. Марко Стојановић објашњава да (( узети на одговор" значи не само крнвични већ и грађански, осем случајева законом предвиђених, па с тога је противан додатку г. Крстића. Исто је тако излишан и додатак г. Рајовића „до пресуде", јер ако се мисли до извршне

ОТ^ЦБИНА, КЊ. XXVI св. 105

т