Otadžbina

102

ГОРЊИ ДОМ СРБПЈЕ

сопственога живота. Кад се они увере да је тиранија у њиховом народу превршила сваку меру, да она целу земљу води у пропаст, да су сва напрезања легитимне и лојалне борбе остала без икаквог успеха, да још има само један начин да се отаџбина спасе, да се само убијањем тиранина Може срушити цео његов систем, онда се ти људи решавају на политичко убиство, реша^ају се на буну, али они су унапред са собом на чисто да тај покушај за спасавање отаџбине ваља платити главом, животом својим. Онп су толико уверени о узвишености и чистоти своје патриотске намере, да радосно полажу свој живот на олтар отаџбине. Другу, већу групу бунтовника могли би крстити најзгодније именом политичких положара. То су кукавице, које пузе пред сваким тиранино^ докле од њега могу имати каквога ћара за себе, а када се увере да им се варба више не прима, они се онда заогрћу тогом патриотском, лију крокодилске сузе због потлачене слободе народне, лажу, интригирају, сплеткаше и варају лаковерпу масу народну. обећавајући јој златна брда само да уз њих пристане, а када се те масе ставе у револуционарни покрет. када се у држави разбукти грађански рат, ако буна успева, они су на првим местима, али ако пође низбрдо, онда они први спасавају своје слатко ја, своје драгоцеие личностп • за њих је онда народ на један пут постао «луда светина," коју они остављају «њеној судбини". . За љубав чију хоће г. Несторовић да се укине смртна казна за политичке кривце ? Ако он хоће да се поштеди живот оним идеалним жртвама за слободу народну, он се љуто вара, јер ако ти људи победе, њима не треба газда Симина милост, они су први људи у својој отаџбини, јер цео народ зна да се ослободио само за то што је оно неколико људи метнуло главу у торбу. Ако ли је пожртвовање тих идеалних људи било без успе.ча, ако су ухваћени, они не траже ни чије милости, они неће да жнве кад су толики њихови једномишљеници пропали, они неће