Otadžbina

ГОРЊП ДОМ СРБНЈЕ

103

да живе те да и даље гледају како тиранија бесни ио шиховој етаџбинп, јер да су могли живети трпећи тиранију, они се не би никад ни решавали на такво опасно предузеће. А вреди ли Уставом сачувати живот онима другима, оним положарама?.... Овде сам престао бележити. јер нисам хтео да изгубим ни једну реч од ове беседе. Псра је говорио ваљда још по сахата, говорио је силно, речито, како само даровит беседник може говоритп када говори пз дубиие душе. Али не знам од куда, ако не из скептицизма, сетпх се Лабулејове приче „Ргшсе Сашсђе" п оних беседа у мннистарском савету те приче С тога када се нађох с Пером у биФету, где су му сви честптали па тако сјајној беседи, између нас се водио овакав разговор: — Чујеш Перо, кад би ти нешто Краљ заповедио да говориш беседу у којој би имао да докажеш да је снег прн, а гавран да је ("»ео — ја мислим да би ти бпо у стању да изговориш овако исто сјајну беседу?— Са свим Ти сп бар доктор. ти зиаш да има болест која се зове РагћепћПпсШе^. и да људп који болују од те болестп, за сваку белу ствар кажу да је зелена или црвена, али само не бела Је л' тако? — Тако је Перо! Ова беседа г. Тодоровића била је прави еуепепетеп!:. Појамно је што је после ње одмах узео реч: Гиг а Гершић: Кад је овде изнесен предлог. да се укине смртна казна за политичке кривце, онда ја, као човек од науке, морам да кажем о томе своје мишљење. Пре свега имам да изјавим. да сам ја противнпк смртне казне у ошите, јер је у данашњој кривично правној теорији то питање већ пречишћено и смртна је казна у тој теорији већ осуђена — на смрт. Али овде сад није пнтање о смртној казни у опште. него је питање о укидању те страшне казне за извесну врсту кривица, а то је за политичке кривице Разлози које је данашња наука и публицистика изнела протпв смртне казне тако