Otadžbina

ГОРЊП ДОМ СРБИЈЕ

105

сетим годинама у Шпанији а нарочито у Италији појавили живи и јачи покрети за увођење уставности и укидање тадашњега аггсолутизма, и људи, који су то радили и тражили, сматрали су се као бунтовници, вођени су на губилиште и то све за нешто, што се данас сматра као сасвим умесна и законита тежња и што ево ми сад вршимо ггод претседништвом самога Владаоца Каква разлика у појимању и схватању у тако сразмерно краткоме размаку времена! Па зар не видимо у данашње доба неке веома признате државнике, где као доглавници седе уз престо, а међу тим су некада као политички кривци били на смрт о**уђени, и да се нису бегством спасли, данас се њихова отаџбина не би могла користити њиховим тако знатним услугама. Треба само да споменем име Андрапшја и Криспија. Свакојако дакле, ма колико да су политичке кривице опасне п> извесни државни поредак, и ма колико осетно да се морају казнити, иоак је очевидно неправедно на кривце такве променљиве кажњивости и природе примењивати једну апсо • лутну непроменљиву казну, која за навек прекида све, и код које нема више поправке нн репарације. Мора се доцнијем параштају, који радњу некога политичкога кривца можда гледа сасвим другим очима. оставити могућност, да казну измени, да кривце помиЛује и да се шта више његовим памећу и његовим даром користи. Г. Светозар Арсеновић говори о разлици између простог и политичког злочина и налази да је прости злочин тежи и да за то само зањ ваља задржати смртну казну. Г Милан Драгојевић потсећа на 1842 годину и на оне силне људске жртве с којима је скопчано било протеривање народне династије. Г. Димитрије Катић одговарајући Драгојевићу велп да не треба заборавити ни на политички преврат од 1858. Људи који су тај преврат учинили седе данас с