Otadžbina

112

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

или за какву другу зе.мљорадничку справу, ие само да нису тражили да се казне за овакве крађе ублаже, него на против, тражили су да се пооштре. И, господо, у таквој једној земљи, где се тако драконски казни за једно рало, тражи се да се укине смртна казна за политичке кривце! Она, госггода која то траже , сигурно нису завирила у кривични законик, не знају каква су та дела, која кривични законик казни као политичке кривице. Ово је, господо, кривични законик, ако у њему потражите § 223, ви ћете наћи да за две опасне крађе, па ма оне биле и најмање вредности , казни се смрћу. Да вам наведем, господо, још и чл. 224; он каже, да је опасна крађа, кад год се обије зграда , па се из ње ма шта украде, па макар то био и пар чарапа, или какав поцепани гуњ. У овоме збору седе лица из народа, који припадају трима разним партијама, г. г. Ранко Таисић , Драгојевић и Ковачевић; нека они господо кажу : какве су им зграде, какви су им затвори на њиховим зградама, и кажите онда, је ли праведно, да се оеуђују на смрт људи за. обијање таквих зграда, и је ли паметно да се свака крађа из таквих просторија окачествује као опасна, и да се тога ради људи стре .Бају. У земљи, дакле , где се за таке маленкости тако лако оеуђује на смрт, ја не налазим да је оправдано тражити укинуће смртне казне за политичке кривце. Чули сте, господо, шта су то гхроста злочина дела. због којих се осуђује на смрт; чујте сад параграФе , у којима се казује: какве су те политичке кривице, због којих се на смрт осуђује. §"83 вели: (цитира). Мени се чини, господо, да нема ни једнога, па ма којој странци он припадао. који не би желео да се казни смрћу онај, који учини страшну издају, који се реши да изда своју отаџбину. Да наведем и чл 87 (чита), овд. параграФ, као што видите , говори о велеиздаји на спрам Краља, Његовог дома или Устава земаљског. Можда је, господо, суштина овог законског наређења изазвала ову дебату,