Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

113

можда се желе иоштедити смртне казне они политички кривци, који се огреше о овај праграФ? Упоредите , господо, шта је страшније : да ли кад когод обије кошару и украде какав гуњ, да ли кад когод дрзне против своје отаџбине, против свога краља, његовог дома и земаљског \етава? Упоредите, господо, то двоје; метнмте на ваш непристрасни кантар и једно и друго и кажиге онда, која је кривица већа. У једној дакле , земљи , где се овако драконскн казне просте кривце, сматрам да нема меета штедети политичке кривце. Ја сматрам, кад дајем устав од своје воље , да не треба да буде Данајско буре, у које се може све трпати, и које може све трпети. Оно што се може дати—дајем, али у устав не дам да уђу никакве претераности, У овоме нацрту устава има довољно слобода, он је у целини својој слободоуман, али налазити у појединим уставима по нешто , вадити из једног једно из другог друго, и утурати у њега, то ја не дозвољавам , јер, господо, кад упоредите сваки поједини устав других земаља у целини с овим нацртом , уверићете се , да овај нацрт бољи од свакога за себе. Наводећи како је смртна казна за политичке кривце укинута у Влашкој и Грчкој, господа заборављају , да је наш нацрт устава бољи у целини својој или бар од њих гори ннје. И ово би већ било довољно да се предложени додатак не прими. Г. Андоновић врло је лепо приметио, да се овим додатком чл. 12 не би регулисало само политичко питање, јер кад се у устав унесе укинуће смртне казне , онда се рађа питање: да неће избећи смртну казну свп они, који учине нека кривична дела, што се кривичним законом смрћу казне; да ли не би сва она наређења у кривичном закону изгубила силу закона одма пошто би се устав прокламовао, и не би ли овакво стање трајало све дотле, докле се не би створио нов кривични закон, не би ли наступио један недогледан хаоо? Но ову напомену г. АнОТДЏБИНА КЊ. XXVII. св. 105 8