Otadžbina

122

кривична. дела

није означено као мајдан ; а овако исто присвајање руде из неког мајдана који се налази у нечијем нритежању, спада у појам крађе. Недозвољено присвајање човечијег леша не може бити крађа, али ако ко из гроба узме мртвачки санлук или другу ствар од вредности као н. пр. прстен са руке мртваца, онда постоји крађа. Наш законодавац у 233 кр. зак. пропиеује : Ј,Ко сокровиште у туђој земљи нађе, пак од господара земље или правмтељства утаји, неће се казнити, но само ће изгубити ону част, која би њему по закону припала®. У покретне ствари рачуна.ју се и новчане и друге мсправе, које престављају неку вредност. Н%о противправном присвајању нсправа постојеу науци разна мишљења. По једнима се овосматра за крађу, по другима за превару, по трећима за покушај преваре, а по четвртима за стицај крађе и преваре. И доиста у појединим приликама тешко је одредити, које је ммшлење правилније. Узев у обзир начин присвајања, злу намеру. садржину и важност присвојене нсправе и с погледом на положај лица, које је извршило присвајање, ово дело по нашем мишлењу може бптм или крађа или стицај крађе и преваре. Ми ћемо покушати да на основу правичности поставимо општа правила, у овом питању. А. Ако су исправе такове природе да оне у трговачком промету престављају вредност готовог новца, онда је недезвољено присвајање таких исправа равно са недозвољеним присвајањем новца, ако је то учињено из туђег притежања, онда се дело мора квалиФиковати као крађа, а не као превара. Н. пр. крађа лозова, акција, купона н т. п. Б. Ако вредност исмраве не преставља готов новац, али се њоме доказује неко имовно право, опда прнсвајање према прилпкама може да буде крађа, а према приликама превара. Ове случаје расправићемо овако : а) Ако је исправа бмла така, којом се доказивало неко потраживање, н. пр. облигација или меница, па је ову недозвољеним начином присвојио дужник из поверитељеве државине, онда постоји крађа, а не превара ; јер новеритељу узета је исправа из његрврг притежања, па је тиме оштећен, а дужник је туђом својином умножио своје имање, а присвојсну исправу подвргао је својрј власти такр да рн са њом по овојој вољм може располагати. б ) Ако се исправом докааивало ослобођење од неке обавезе, н. пр. признаница р плаћеном дугу па је ту исправу поверилац из дужниковог притежања присвојио, и онда прстрји крађа, јер се тим нрисвајањем нанела сопственику штета, а учинилац се могао тиме користити. Ако се нри оваком делу не учини ништа друго,