Otadžbina

У С К О II 11 Ал' тп стари среброљуиче, тврдицо, Што као коболд на благу седиш И сад код себе имаш хиљаде Ти стрепи, дркћп ! Томе сп се Целог свог века учио У томе си ваљда читав уметник! Габријело (ужаспуто) Пст! [Лолако за Бога, Д'ови не чују — однеће нас обоје враг ! Франческо Е, мислиш? Та ти си за так'о Одавна узрео ! (Ускоку) Је лп јуначе, Ко' вам је овде зановедник, војвода? Стари ускок. Војвода је на иуту роћаче, Има неколнко времена већ У Дубровнпку, код пријатеља, 0 почастима сваким, гозбом госпоцком Договор граде ; уговор о обрани од душмана Азијата бесних, који су се 'вамо кренули! И можда до који час иећ — огрешћемо у бој Франческо. Тако! Вере ми све занимљивије Што ти је човек пграчка судбипе, Пуког случаја ! — Ко' се пре једне Седмице само смео надати, Да ће доживет' толико чуда : Из слободе, живота обичног, радосног Ропства допасти, на ратне невоље пасти, Па мож'да замастит' крвљу поток, урвину, Ил' неку благу, долину питому ! Стари ускок, А ви из кога сте краја? Франческо, Из земаљског, из светског раја ! Ка' што песници, знаш, уз лиру певају: Из Венеције, ми смо пријане! Стари ускок. Слушао сам — е је право чудо ! И наши бо'ме уз гусле певају: 0 лепоти, богаству града вашега, Ал' и о млетачком лукавству, невери —• Франческо, Предање праведним кантаром мерч Свачија дела, ноступке Историја када би тако мерила, Мање би било на свету слепила, Мање злочина, под видом нужноети, Мање недела, под видом правде, потребе —