Otadžbina

300

л

н а

(( Не, о не, та не верујем, Макар да то вели свет : Моје лице ах не крчси Тако бајни ружин цвет. «Па та уста, јесу л' моја? Слатки осмеј је л' то.мој? Та и мене ето гшта Тако исто отуд твој. «Слатка водо, да л' наслика Ове миле очи ти ? Ил' небеска душа нека На недрима теби спи ?» Над обалу с' наже сада, Лепше лик да види свој. Па са груди баца рухо : Нек у води сјају тој. И над ликом наднесена Гледа чар и његов сјај. А тај лик — и он се диви И невиђен гледа бај. Па је пита треперећи, .Да ли кано Ана сја ? А девојка срећна кликну : »Зар сам ти још лепша ја? 4 И у срећном усхићењу Гледа груди, танки пас ; И све лепше чине јој се Њине дражи чар и крас. »Кад бих така довек била ! Ал' то мора проћи све !'' Тако рече и задрхта: Шта ће бити тад од ње ! И гле сада, ветар дуну. Вихора се зачу цик И у води као сан пусти Изгуби се лепи лик. Крај обале с' ломи трска И из луга бат се чу.

Нека бака отјд иде, Па се смегаи све на шу. И притворно заплака се ; „Као тај ветар лик ти драг Деца твоја затрће ти Од лепоте сваки траг. »Јер лепоту мајке своје, Лепа цуро, чуј ме сад, Најрадије деца ждеру ; Тиме гасе жеђ и глад. »Дођи само да огледаш У језеру чари те После првог порођаја, Па ћеш видет' јаде зле; „Како јадне, развучене И дрхтећи плове туд Као рибарска дерна мрежн Твоје дражи, твоја груд. 0 Па запитај сенку своју : Што је образ тако блед ? Што су очи шупље, тавне ? Зашто срце стеже лед ? ,,3а то, пази : пре венчања Дођи к мени, да ти ја Тело спремим и окрепим, Да ти порода не да." На то Ана са трепетом : «Ако помоћ таку знаш, Да лепота вечна буде : Ја ћу доћ' да лека даш. <( II Под прозором витез стоји, Тихо пева кроз ту ноћ, И у ситну цитру куца : „Хоћеш. душо, за ме поћ' ? »Имам дворе, пусте шуме, Брда пуна блага све,