Otadžbina

ТАМО

— АМО ПО ИСТОКУ

305

У том часу и Ериху Разбио се санак драг И он виде, ха, ружама Процветао његов праг. Ана бледа нреминул.а Впше цвећа јави с' тог, Па му метну на постељу Златан прстен с прста свог. Па је неста скупа с цветом. Окочи Ерих тужан сад,

Па са зида прашну цитру Скида, да оплаче јад. И запева стару песму Али не на стари глас, Кад певаше њезин понос, Њену чар и лепп стас. »Имам дворе, пусте шуме, Врда, пуна блага све. Чила стада, златна поља И срце, што за те мре". р. ЈЗОРИЂ

ТАМ0-АМ0 П0 ИСТОКУ ПИШЕ Д -Р МИхЛАН јЈ о ВАНОВИЋ

УШ. Ц Е Ј Л 0 Н Где смо се оно растали, мој читаоче ? Да ! На ружичном приморју предње Пндије у мирисавој луци бомбајској. Ружично је приморје, што му кршну обалу свако вече облива она дражесна румен, која иосетиоце алпијских предела гдешто очарава. Тај (( алпијски жар" је дневни украс околних брда бомбајских за цело време сухога полгођа и оно, што се у Алпима тако ретко виђа, може се овде уживати по сведневно. А мирнсава је лука с тога, што јутрењи и вечерњи сухоземски иоветарац разастире по њојзи мирисе оних миријада цветова, којима је окићена варош и њезина околина, и оних огромних гомила псточних мирисавака и зачинака, што леже на обалама ове луке и чекају, да их пароброди разнесу на све стране света 1 ). Ту смо се растали. Ја сам уморан пао с вечера Ј ) Међу осталим мирисавкама, сећам се да смо једном имали на крову безброј бакарних судова налик на котлове, у којима беше етерично уље једне индијске биљке, у мирису по све налик на казанлијск!! ђул. ОТАЏБЧНА КЊ. XXVII. СВ. 106 20