Otadžbina

308

ТАМО — АМО 110 ИСТОКУ

ноторичан случај може послужити за мерило савесности. којом се обавља поштанска служба у енглеским колонијама. А каква је огромна та служба, иојмиће мој читалац, кад му кажем, да сам се једнога дана, кад је из Бомбаја полазила ношта за Европу, извезао на обалу, да видим како се експедира. На обали је стајао шпалир од полисмена и код степеница једна гомилица кулија. Писма су сва сортпрана и смештена у вреће, које се затварају гвозденом шгшком, на крају које стојп завезана дрвена таблица с адресом. Такве вреће се доносе у расточени колн, и како која кола дођу, кули за часак пренесу вреће у вапорет који чека у дну степеница, како се овај напуни, он отплови пароброду, а други заузме његово место. То пде тако, док се сва пошта не преда. Испрва се товаре вреће : за тим иду пакети, а најзад нови бели сандучићп од дебелих дасака, онасани гвозденим обручима; пгга је у овима, мој чнталац ће лако погодпти, ја ћу му само рећн. да свако сандуче морају да носе по двојица. — — Вапорет што прима брптанско благо, вози собом и чнновнике поштанске и ескорту. Мимо сву брзину и тачност у раду, траје ова манипулација 60-—90 минута. То је бомбајска пошта, и сад тим је већ јасно, за што толика врева у Лондону. кад она стиже. Још мало па видех где се британски колос почео тихо мицати, и за њиме оста на месту где је стајао као млеко запенушена вода. а около тога белога круга стајаше барке и ваиорићи, и са њих се витлаше безброј белих марама у знак опроштаја са онима који су пошли. Међутим је и наш брод дао свој сигнал за полазак, само се још пилота чекао па да се крене. Али у енглеској служби, као што рекох не чека се дуго : у одређени час, бели је пилотски вапорет већ био уза брод н ми се, кренусмо. овај пут ка југу. Наша је мета била Цејлон и то дуж малабарске обале. Обичпо се иде из Адена иравце за Цејлон. и то поред острва Сокотре, те се отуд за 8