Otadžbina

ТАМО —

- АМО 110 ИСТОКУ

тако звано грађанство. Они станују около вароши, имају своје нростране куће, европскога кроја у сред башта, које су обрасле једром зеленом травом, засађене кокоском палмом и бананом и искићене дивотним цвећем. Цела је таква насеобина ограђена високим зидом, те се с друма, на два часа хода унаокруг виде само зидови. разнобојно ишарани и у њиме укусне капије, кров које се види бела као снег кућа н сав украс около ње. Ове су куће конструисане од тврдога дрвета. изидане цигљом, и као турске. олеп.вене блатом и окречене. Таванице су махом од финога дрвета, којим обилује ово острво : тремови су у њима тако пространи, како се ретко виђају у Европи. Једну такву насеобину имао сам прилику да видим, баш на самој пвици од луке, поред ње је текла речица слатке воде у море. Требаше нам добра пола часа на коли, док смо дошли с краја, до њезине ограде, а од капије имађасмо још добра два иушкомета да се возимо до куће, која је лежала у средини веома укуснога парка. С кола смо улазили у голему веранду пред кућом, и ту се у хладу сишли. Стаје у кући беху тако простране, да је свака могла репрезентирати наш „салон", дуварови беху тапетирани злаћеном хинеском хартијом, а таванице укусно изрезане од скупоценог дрвета. Башта около куће беше тако хладовна. да се у сред подне могаше ходити по њојзи, а да се и не осети грозна полудневна жега. Наш домаћнн, Немац који је извозио цејлонску каву у Европу, купио је ову насеобину од Португиза. и на њојзи се могаше у свему оиазити углађени укус овога народа. У башти његовој видео сам две биљке, које је вредно поменути. Једна је ниска палма, која има дебело. дуго, једноставно, у дну на више савијено лишће. То се лишће ноћу разхлади више но икоји други предмети. јамачно зарад јачега испарења и онда се на њих тако расхлађене слеже влага из атмосфере, згусне се у ситне капљице и слива у дно савијеног листа. које је срасло с деблом, те не може вода отуд да тече