Otadžbina

ЈЕДАН П0Г.1ЕД НА ЕК0Н0М11ЈУ КА.0 ПЛУКУ

321

риских Факата: поступности у развитку економних Фаза, кроз које су пролазила друштва, и о њиховпм узроцима, из којих се изводе закони, који претходе образовању соцнјалног норетка у даноме времеиу. а за тнм о иапретку философских теорија. којима хоће да се протумаче иривредни иојави. Та два ииза нстражпвања нераздвојин -су. Бкономнпм стањем друштава у битности се одређује праван теорнским начелима, а она опет најбо.ве расвет.вавају практична гштања. 1 ) У својпм тврђењнма Лесли се ие огранпчава само на теорпска иосматрања; он силазн на практично поље, и на њему прпкупља грађу за теорпје. Као непобнтан доказ, који се данас тако јако очитује, он наводи посебни карактер и услове економног развитка Удружених америчкнх држава, којн створшце економне доктрине у многоме разлнчне од доктрнна. које у опште владају у Инглиској. Економнн егоизам увек треба посматратп релативно. Жеља за богасгвом, од које се ствара универсалнн покретач света, садржп у себп разнолпке тежње. же.ве. осећаје, страстп. ирохтеве и т. д., да оиа чпсто гони једног на тековину, другог на расипање богаства. Сем тога, само богаство , као предмет људских жеља, заогрће се разлпчннм облицима. У првим ступњима цивнлизахије, жеља за богаством своди се просто на најнужнија средства, којима се гаси жеђ и глад. Доцннје, она се јавља у облику наиора, да се улови што више животиња. На стуцњу земљораднпчком њезин су облик нрохтеви за притежањем земље; али ти прохтеви нмају разлнчпе облнко и носледице у разним земљама. У Инглиској, на иример. онп воде концентрпсању земљишта у неколико руку. У Француској, на иротив, производе парчетање п малу својину. Код источних народа та жеља гонп богате да се ките драгоценим камењем и другпм накнтпма, који су у њиховнм очима једнни знаци богаства ; на западу оиет х ) Оп Ше РћЈ1(1ђорћЈса1 те(;ос1е оЈ РоШЈса! Есопоту, С1Ш'е 1|еб1у, Г01ЧпЈ^ћИу Келаете 1876. отлџшпш кн>. ххлгг. ев. 107 " 21