Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМПЈУ КАО НАУКУ

опа покреће милионаре да пуне своје касе не толико златом и сребром, колико разним артијама од вредности : облигацијама, акцијама гвоздених путова, канала, банака у других трговачких и пндустријских иредузећа. Временом дакле. мењају се жеље као и облици богаства, што у осиови мења материјално и морално стање друштва. Појам богаства, наводи Лесли. код Римљана, за време републмке, много се разликује од његова схвагања под владом царева. Треба се само сетити из историје римске промена, које наступише у склопу римског друштва, по освојењу Мале Азије, када се нагомила огромно богаство у Рпм. ^ место жеље за богаством, сад се јавља жеља за развратом. Богаство, само по себи. није увек највпши идеал. коме се тежи. Као предмет индивидуалних жеља. оно је 1 ак покретач националног развитка, и заузима, поред осталнх Фактора само релативно место. «По својој природи, човек нпје упућен на тековину богаства више него на развитак својих умних н моралних снага". 1 ) Промена у том иогледу јавља се код индивидуа као и народа. На ирпмер, данас јача страст код женскиња за личним накитима не потиче пз првобитне разлике у самој физнчкој конституцији двају нолова; ама је резултат дугога низа узрока историских, који ноступно ствараху разлпке у њиховом социјалном иоложају. 2 ) У ошите је тешко у напред оиределити чему води тај општи регулатор интереса. Једне може одвести, као што сам у иочетку напоменуо, да се трују хашишом и опијумом. друге да раде без престанка, не би ли дошлн до мало земљице, трећи опет да се довијају у проиалажењу начпна и средстава, како ће најлакше опљачкати свога суседа. Апсолутно се нпгата не може у том погледу предвндетп. У првнм времешша псторије, социјална једпница беше Фамилија. Карактерне црте, којнма се одликује од модерне ') Коеб1ег, ор. а1. 271. 2 ) 1|ез1у 1"'01 (:п1§ћ11у ЕеуГе .V, 1879.