Otadžbina

64

ана карењина

У тај мах враћала се Ката с извора, блансена што јој се мајка ве!) познала са њеном пријатељицом. — Ево, Катице, твоја силна жеља да се познаш са Мас1ето18е11е. — Варењком — речо сменЈећи се Варењка — Тако ме сви зову.Ката је поруменила од радости и дуго је ћутке стезала руку своје нове пријатељице , која нпје одговорила на стисак, него је мирно лежала у њеној руцн. Рука не одговараше, али лице гоопођице Варењке обасја радостан , тих , у неколико и сетан осмејак, којп показа њене велике али лепе зубе. Ја сам давно хтела то исто — рече она. — Али ви тако много посла имате.... — Ах, на нротив , ја немам никаква посла — рече Варењка, алп у тај мах морала је да остави своје нове познанике , јер је видела да к њој трче две руске девојчице, кћери једнога бзлелшка. — Варењва, мама вас зове — викаху девојчице још из далека. И Варењка оде с аима. XXXII Поједпности које је кнегиња сазнала о Варењци и о њенпм одношајпма са мадам Штал. као и о мадам Штал, беху ове: Мадам Штал , о којој су једпи говорили да је упропастила свога мужа, док су други на против тв.рдили да је њен муж својим неморалнпм животом , њу упропасгио , била је увек болешљива и раздражена жена. Када је родила, баш за време развода с мужем, дете је одмах умрло. а рођаци г-ђе Штал , знајући колик ј је она осетљива , и бојећи се да је глас о детињој смрти не убије, подметнули су јој друго дете, ћер дворскога кувара, која се исте ноћн родила у истој кући у Петрбургу. То беше Верењка. Мте Штад сазнала је доцније да Варењка није њена кћи, али је ипак наставила да је одхрани к васпита, у толико пре, што на скоро за тим Варењка оста сироче без игде икога свога. Више од десет годпна живела је Мте Штал у странству, на европском југу, не устајући скоро никако са болесничке постеље. Једни говораху да је она створила себп у друштву положај п г штене, виеоко-религиозне жене; други говораху да јо она у души високо- морално суштаство које живи само за добро својих ближњпх. Нпко није знао какве је она управо вере, католичке, протесташске или православне — она је била у пријатељским односима са највишим особама свију цркава и вера. Верењка је ^век живела у странству са госпођом Штад, и ко год је ову знао, познавао је и волео је Варењку.