Otadžbina

ДАРВПНОВО ПОСМРЧЕ

73

в ећ на голој земљи легу, па и оних, које несавршена и проста гнезда праве до савршенијих, док најзад не доспемо до дивннх грађевина, које се могу мерити са вештином у дабра. И ако допустимо, прво, да је гнездо сваке тице, ма Г де и како да је саграђено повољно удешено за животне услове дотичне Феле ; и друго , да, и ако се инстинкт грађења гнезда веома мало промењује и онда, кад тица у са свим друге животне прилике дође; опет нема никакве сумње , да су све те измене наследне и да се и само гнездо тичије може природним избором у току времена до извесног стуиња да усаврши, нарочито кад се угшреди са гнездом његовпх предака » Општи је закључак до кога Дарвин долази, да код грађења гнезда постоје различна прилагођивања наслеђених инстиката према разним спољним условпма, и да се све те промене врше једино у том циљу да у борби за оистанак одрже Фелу ио неминованом закону: да све што је савршенпје надживљује несавршено. Даље Дарвин иаводи и то , да тице у извесним приликама нотпуно губе инстинкат лежењ а, кад то могу на какав други начин да постигну. Ма да он не сумња , да ири грађењу гнезда код тица често пута доста велику улогу игра интелигенција и искуотво, оиет има случајева где од обојега баш ни трага нема. Тако на пр. Дарвин прича, да је гледао једну чавку, која се дуго и узалудно мучила, да једну грану ширином њеном унесе кроз прозор неког торња; а никако се није могла досетити, да би то лакше било дужином. Џилберт Вајт посматрао је неколико брегуница. које су редовно сваке године своја гчезда градиле на опој страни зида, која је непогодама изложена и са које су им гнезда наравно сваке године падала. Б^игпагшз сишси1апи8 у јужној Америци буши у блату дубоке рупе за своје гнездо и Дарвин је впдео , како су ове мале тице уза-