Otadžbina

74

ДаРВИНОВО посмрче

лудно избушиле руне у блатним дуварима, око којих су непрестано облетали , а нису пре тога ни приметиле, да су дувари веома танки за њихова гнезда. Дарвин је закључио свој рад овим општим изводом: <( Ми смо посматрали инстинкте животиња нарочито са те тачке гледишта, да ли је могућно, да се они теку на начин какађ наша теорпја одређује или су — и ако простији може бити тако и постају — остали тако заплетени и чудновати, да се они са свим другојачије оделито развијају и по томе нашу теорију обарају. Узмемо ли у рачун Факта, која доказују, да су инстинкти стечени , као што су промена инстинкта , или веџбање и навика, па до извесне мере и подражавање; даље наследна диспозицпја код наших домаћих животиња и њихов паралелизам ка инстиктима животиња у дивљем стању, осим тога , сетимо ли се, да и у самом дивљем стању инстинкти донекле варпрају —- поменемо ли даље како се свуда код разних, али једнога порекла животиња виђа такмичење за вншим инстиктима, што доказује, да је бар поступно могућно стећи какав виши инстинкат , а тим се — одговарајући нашој теорији у опште — указује на битне ступње, помоћу којих је инстинкат стечен, ако узмемо, да су се везани иистинкти на разним ступњевима порекла разгранали од једног заједничког претка и с тога, да се налазе мање или впше непромењени код сваке специје разпих упоредних предака. Одмеримо ли све ово и додамо ли још к томе да су инстинкти за животињу исто тако важна као и животпњи одговарајућа конструкција; и да у борби за опстанак под променљивнм условима и омање измене инстинкта не могу никако оставити без користи за поједине индивидус то ја у свему овоме не видим никакве сметње нашој теорији. Па и у самоме најчудноватијем инстпнкту за кога знамо, а то је челино грађење ћелија, видпмо како један