Otadžbina

ТРАЖ5И МЕСТО ОД БРЕТ ХАРТА ') Питаше ме да ли сам читао «Стражара в из Римеса. Рекох му да нисам и хтедох истом додати. да и не зиам, где је тај Римес , кад он настави с приметбом да је то чудновато, што власник хотела не држи „Стражара», и да ће о томе писати издавачу. Он то не би, вели, помињао. али је он сам био екроман члан еснаФа, коме ја припадам ; и често је пунио његове стунце. Неки познаници његови — наравно одвећ партајичнп — изјавише, да му је стил у нечем сличан Јунијевом; али наравно — разуме се — у кратко може рећи, да су његови чланци за последњих избора тражени на далеко Можда има један ексемплар код себе. И с неком брзином која казиваше да је увеџбан у томе послу, стрпа руку у прсни џеп свога капута, и пошто је отуд извадио читав завежл:>ај докумената, од којих неки беху маркирата еведочанства, неки препоручна писма, и разастро их на колену, заврши најзад тиме, да му је ипак остао у салдуку. Мени чисто лакну. Седели смо у ротундн једнога отменог хотела у Уапшнгтену, гдејеовај, мени са свим иепознати човек, истом пре пет минута догурао своју столицу крај моје, и отпочео разговор. Приметио сам на њему ону страшљпву, отсутну и невешту природу,. која се лепи за сеоске путнике кад се први пут нађу ') Еад сам прочитао ову причу, паде ми у памет једна изрека истога писда, која гласи : »Има ствари у животу, за које је вредно сагнути се.« И ја се сагох и узабрах овај дветак из лепе књижевности америкаиске, да га пресадим у нашу; узабрах га, што ми се чини, да му је мирис здрав, а у придикама — као што ће оназити мој читалац — и целовит. Преводилац.